U Srbiji dve trećine inflacije potiče iz hrane i energije, a da bismo je obuzdali u svetu su pokrenute sinhrone politike i preporuka MMF-a je da centralna banka nastavi sa stezanjem monetarne politike, rekla je Julija Ustjugova, šefica MMF-a u Srbiji.
Obuzdavanje inflacije ne može i ne bi trebalo da bude samo na monetarnoj, već i na fiskalnoj politici.
– Reforma elektroenergetskih kompanija će biti ključna tačka aranžmana sa MMF-om i neophodno je da se zaustavi fiskalno krvarenje u budžetu koje je rezultat nereformisanih javnih preduzeća. Mora da se nastavi zaoštravanje monetarne politike. Inflaciji u evrozoni preko osam odsto, a Srbiji je veća od 15 odsto, rekla je Ustjugova.
Prema njenim rečima Srbija se pokazala kao dobra investiciona destinacija i u proteklih deset godina investicije u Srbiji su znatno povećane. Srbija treba da iskoristi to što evropske kompanije skraćuju lance snabdevanja i približavaju dobavljače bliže matičnim zemljama. Za Srbiju je veoma važno da postoji blizina Evropskoj uniji kao i konkurentna radna snaga. Neophodno je održati makroekonomsku stabilnost, što investitori vole, kao i vladavinu prava.
Ekonomista Mihailo Gajić se složio da Srbija treba da iskoristi mogućnosti skraćenja lanaca snabdevanja.
– Geografski smo blizu Evrope i možemo da budemo atraktivni. Automobilska industrija je pronašala svoje mesto kod nas. Strane investicije treba da ostanu na visokom nivou, jer to omogućava i rast plata, rekao je Gajić.
On je napomenuo da je sve manja dostupnost radne snage. u Srbiji se 40 odsto BDP generiše u Beogradu i treba raditi na ravnomernom regionalnom razvoju.
Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta je rekao da su javne investicije bile ispod proseka. Sada je dostignut poželjan nivo od preko sedam odsto BDP-a. Povećanje je potreban ali ne i dovoljan uslov da bi one imale pun doprinos. Neophodno je insistirati na produktivnim investicijama i uspostaviti nadzor. Očekuje se značajan doprinos od lokalnih samouprava kada je o javnim ulaganjima reč. One su podbacile u prethodnom periodu očekujući verovatno intervenciju od centralne države.
Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord je rekao da rast koje imaju zemlje u regionu, tri do četiri odsto godišnje, nije dovoljan i istakao da bi te zemlje mogle da dostignu i rast od sedam odsto ukoliko bi sprovele reforme u svim oblastima. Prema njegovim rečima zemlje Zapadnog Balkana imaju manji udeo privatnih investicija i da su, na primer, u Srbiji za šest odsto manje privatne investicije nego prosečne u zemljama EU.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je postavio pitanje da li možda zvuči previše optimistično da zemlje Zapadnog Balkana dostignu godišnji rast od sedam odsto BDP, s obzirom na to da to nije pošlo za rukom dugoročno gotovo nijednoj zemlji EU.
Rekord je rekao da ima u Evropi dosta uspešnih primera zemalja koje su imale taj rast, poput baltičkih zemalja i zemalja centralne i istočne Evrope. Sedam odsto jeste težak zadatak, ali rast od tri do četiri odsto nije dovoljno brz razvoj i treba da povećati, poručio je Rekord i napomenuo da je zelena tranzicija veliki izazov i da treba imati u vidu da zemlje pre nisu imale takve tehnologije kakve se danas uvode.
