Diplomatsko nadvlačenje konopca Srbije i više država Zapada i Turske oko projekta takozvane nezavisnosti Kosova i Metohije intenzivirano je poslednjih meseci. U toj igri neke zemlje se služe prljavim trikovima s ciljem da lažnu kosovsku državu prizna više od 100 država, punopravnih članica Ujedinjenih nacija. Zvanično za pregovaračkim stolom se zalažu za postizanje kompromisnog rešenja po njihovim merilima, a ispod stola konstantno udaraju Beograd u cevanicu. Najmanje dve velike zapadne države pružaju ozbiljnu logističku podršku Prištini u njihovoj kampanji za dobijanje novih priznanja, ali i u onemogućavanju kampanje povlačenja priznanja. Na njihovoj meti su ne samo Beograd već i države koje imaju nameru da povuku svoju nekadašnju odluku koju su donele upravo pod pritiskom Vašingtona.
Uprkos svim tim pritiscima, zvanični Beograd nastavlja svoju politiku i ne odstupa ni za jotu. Štaviše, krenuo je u još aktivniju kampanju, a ministar inostranih poslova Nikola Selaković proteklih meseci obišao je više država Latinske Amerike, Afrike i Azije, kojima je predočio politiku za koju se zalaže Srbija. U toj akciji s diplomatskim saveznicima Kinom i Rusijom, na temelju poštovanja međunarodnog javnog prava, spreman je za ovaj udarac, ali i da uzvrati na adekvatan način, punom merom.
Na poslednjoj posebnoj sednici Skupštine Srbije, posvećenoj Kosovu i Metohiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da smo u relativno kratkom roku došli do sedam novih povlačenja priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Dodao je da očekuje da će u narednih 15 dana i osma država povući priznanje KiM. Istakao je da trenutno ima više zemalja koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju, nego onih koje ga priznaju.
„Mislim da je to prvi put danas jasno i veoma, veoma važno, i da je to način da se očvrsne pregovaračka pozicija Srbije”, rekao je Vučić i ukazao na koji način Priština pokušava da se eventualno dokopa novih priznanja. „Jasno je da u zapadnim zemljama nećemo moći da promenimo mišljenje. Priština je od SAD tražila da utiče na Vijetnam i Keniju. Pokušaću da stupim u kontakt s novim predsednikom Kenije i nadam se da i sa našim prijateljima iz Vijetnama možemo da razgovaramo”, objasnio je predsednik. Vučić je rekao da su time urađene velike i važne stvari kojima možemo da održavamo našu poziciju. „I za to smo napadani, jer su govorili da smo davali oružje i nešto drugo. Radili smo na otpriznavanju i nastavićemo”, podvukao je Vučić.
A mandatarka nove vlade i aktuelna premijerka Ana Brnabić za „Politiku” kaže da je bez bilo kakve dileme povlačenje priznanja jedan od najznačajnijih pokazatelja ispravne, dosledne i dobro planirane politike koju Srbija godinama vodi, a koju je trasirao i koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić. „To je politika zasnovana na poštovanju međunarodnog prava i uprkos svim izazovima i pritiscima kojima su mnoge zemlje izložene da priznaju tzv. državu Kosovo, sve više je onih koji ne mogu da ignorišu činjenicu da su pravo, pravda i svi argumenti apsolutno na našoj strani. To je politika u kojoj se dobro promišlja i analizira svaki potez i politika zbog koje vas poštuju i oni koji se s vama ne slažu. Sigurna sam da će u budućnosti biti još više zemalja koje će povući priznanje, što sveukupno slabi poziciju Prištine u želji da postane član međunarodnih organizacija”, ističe Ana Brnabić.
Lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kaže da je, od kada je bio šef srpske diplomatije, krenula ta akcija i da joj je on i dao ime. Za „Politiku” takođe ističe da će, posle nastavka akcije Srbije za povlačenje priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova, broj država koje će to učiniti biti sve veći.
„Nastavak akcije povlačenja priznanja ’Kosova’ je logični odgovor na to kakvu politiku vodi Priština. Taj odgovor ih i najviše boli. Siguran sam da će sve zapadne zemlje osuditi našu akciju povlačenja priznanja, a niko ni reč nije rekao protiv zahteva Prištine za, recimo, prijem u Savet Evrope”, izjavio je Dačić. Dodaje da akcija Beograda ruši zapadni koncept da je sve gotovo i da Srbija samo treba da prizna Kosovo. „Ništa nije gotovo, niti će Srbija da prizna ’Kosovo’. Situacija je drastično promenjena u poslednjim godinama. Sada je taj broj država koje su povukle priznanje u našu korist – od 193 članice Ujedinjenih nacija, više od 100 ne priznaje takozvano Kosovo”, kaže Dačić.
A bivši ministar spoljnih poslova u Vladi SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je lažna država Kosovo neodrživa bez našeg priznanja. Za naš list navodi da će Zapad učiniti sve da svim silama iščupaju taj pristanak, što nagoveštava ta nova armatura pregovora. „Politika otpriznavanja je nešto što se odmah pokazalo kao obećavajuće jer je donelo opipljive rezultate. Krenuo je taj talas povlačenja priznanja i to znači da se ogroman broj zemalja koje imaju brojne nacionalne manjine prilično pribojava specijalnog slučaja koji je Amerika sprovela po pitanju Kosova. Moramo još jače putem ’otpriznavanja’ da krenemo jer je to najbolji način odbrane nelegitimnog oduzimanja naše viševekovne teritorije”, kaže Jovanović.
Navodi da je mudar potez što se za sada ne objavljuju imena tih država, ali da je otvorena diplomatska akcija navela još veći broj zemalja da povuku priznanje takozvanog Kosova, jer i drugi vide da se Beograd uprkos pritiscima ne slaže da prizna pokušaj nasilnog otuđenja svoje teritorije. „Sada kada se najavljuju novi pritisci na nas, potrebno je da imamo što odrešenije ruke za nastavak ove politike, jer mi time ne zaustavljamo pregovarački proces. Naprotiv, mi na taj način samo jačamo legitimitet našeg stava i unosimo u te pregovore ne samo novu energiju već i mogućnost novih kompromisa, a ne samo onih koji su do sada bili na pregovaračkom stolu”, kaže Vladislav Jovanović.
Na pitanje šta za Srbiju znači povlačenje priznanja, Jovanović kaže da tzv. Kosovo neće moći da uđe u međunarodne organizacije, jer zemlje iz Afrike i Azije neće glasati za njihov prijem. „To znači i moralno opadanje čina stvaranja neke nove države od jedne manjine koja po svim mogućim pravnim regulacijama nemaju pravo na samoopredeljenje. I to je nešto što bi i psihološki jačalo našu pregovaračku poziciju. Ona samo proširuje mogućnost dogovora da ne budu samo u pravcu da prihvatimo jednostrano proglašenu nezavisnost, na čemu insistira Zapad, nego i da Zapad otvori mogućnost i ka nekim drugim mogućnostima i kompromisnim rešenjima koja ne moraju da znače punu nezavisnost”, ističe Jovanović.
Diplomata Ivo Visković pak smatra da Zapad može da pritiska te države koje su odlučile da povuku priznanje Kosova, ali da smatra da to neće uraditi jer to za njih nije ključno. „Za SAD i Zapad je najvažnije da Kosovo postane član UN, a ne da li nezavisnost Kosova priznaje 112 ili 92 države. Broj država je, ipak, drugorazredno pitanje jer je cilj da Kosovo postane punopravni član UN”, kaže Ivo Visković.
Ivo Visković: Bitno je koje države podržavaju Prištinu
Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj i Sloveniji, profesor Ivo Visković, kaže da to što više država nije priznalo Kosovo ima simboličko značenje, ali da u realnosti ne predstavlja neki bitni činilac u međunarodnim odnosima. Za „Politiku” kaže da je činjenica da većina ljudi na Zemlji preko svojih vlada nije podržala nezavisnost Kosova, ali da je bitno da li je reč o onim zemljama koje igraju neku konkretnu ulogu ili o onim državama koje nemaju razvijene odnose sa nama ni sa Prištinom.
„Mislim da je to više simbolički značajno da smatrate da je većina uz vas, ali u praksi to ne igra nikakvu bitnu ulogu. Svaka država u Ujedinjenim nacijama ima jedan glas, ali mislim da je suštinsko pitanje o kojim državama je reč. Da li su to zemlje s kojima imate razvijene trgovinske, kulturne, političke i sve druge odnose, ili se radi o zemljama sa čijim predstavnicima se sretnete jednom u deset godina, i to na redovnim sednicima Generalne skupštine UN. To je, po meni, suština. Mada, naravno, među onima koji ne priznaju nezavisnost Kosova ima i te kako relevantnih i ozbiljnih država. Ključno je o kojim zemljama je s jedne i druge strane reč, jer ako vas ne priznaju zemlje koje su vam bitne za razvoj i od kojih zavisite ekonomski i politički, to je onda jedna stvar. A drugo je neka mala ostrvska državica koja ima jedan glas u međunarodnim organizacijama, ali oni, realno, ni o čemu ne odlučuju, jer se prvo pitaju zemlje koje imaju pravo veta u SB UN, pa onda ostali”, kaže Ivo Visković.Antrfile
Vladislav Jovanović: Veliki je svaki glas u UN
Nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović kaže da je neverovatno da neko potcenjuje države koje su povukle priznanje jer dolaze iz Afrike i Azije i podseća da svaka država ima jedan glas u međunarodnim organizacijama. Kaže da je to za nas velika stvar, bez obzira na to da li je reč o velikoj ili maloj državi. „Zapadne zemlje, sem pet država EU koje su odbile da priznaju Kosovo iz svojih razloga – da same ne plate račun, to su uradile pod dirigentskom palicom SAD. To je bio nalog iz jednog centra i svi su to masovno odmah prihvatili. Mi bismo s politikom otpriznavanja da se više pozabavimo pravnim argumentima o našim nastojanjima da sačuvamo Kosovo, što do sada nismo mnogo koristili. Morali bismo da se pozovemo na jedan od ključnih dokumenata OEBS-a iz 1991. godine, koji reguliše prava nacionalnih manjina u državama članicama i koji isključuje mogućnost bilo kakvog samoopredeljenja i secesije. Pa onda prijem Srbije u UN u republičkim granicama i taj prijem je izvršen godinu dana posle Kumanovskog sporazuma i znači da ide dalje od Rezolucije 1244”, kaže Jovanović.
