Prodavci goriva u Srbiji počeli su da zatvaraju benzinske pume zbog ograničene trgovačke marže od devet dinara po litru i pada prometa.
Maržu je limitirala država, a poljoprivrednici koji imaju kartice, dizel kupuju isključivo na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS), koja ga prodaje po 20-30 dinara jeftinije, zbog čega pada promet na ostalim pumpama.
Vlasnik poslovnog sistema „Mihajlović“ Dejan Mihajlović rekao je za Betu da je od 72 pumpe ugasio deset i da planira da zatvori još pet koje su bile zakupljene, a nakon toga prodaće i celu firmu jer uslovi za poslovanje nisu bili nikad gori.
„Cene goriva treba da odredjuje tržište, a ne Vlada Srbije, ona može da ispravlja samo anomalije. U ovim uslovima ne može rentabilno da se posluje, 32 godine prodajem gorivo, a uslovi nikad nisu bili gori“, rekao je Mihajlović.
Dodao je da je zatvorio pumpe u selima u blizini Paraćina, Niša, Zaječara, Varvarina, Aleksinca, Svilajnca i Petrovca na Mlavi, gde su se prodavale i cigarete, konditorski proizvodi, motorna ulja, ali taj dopunski program nije pomogao da se pokriju troškovi poslovanja.
Kupci koji imaju kartice jer su registrovali domaćinstvo kao poljoprivredno, prelaze, kako je rekao, kilometre da bi kupili dizel kod NIS-a koji jedini može da ga nudi po toj ceni.
NIS, kako je rekao, jedini ima pravo da prodaje dizel po povlašćenoj i „zamrznutoj“ ceni od 179 dinara, a ostali od danas do sledećeg petka po 200 dinara, zbog čega je, na njegovim pumpama, pao promet ne samo tog goriva, nego i druge robe jer kupci ne svraćaju na pumpu.
Mihajlović je rekao da je promet na manjim pumpama opao i zbog toga što se kartice poljoprivrednika, za kupovinu dizela po 179 dinara, zloupotrebljavaju i uz simboličnu nadoknadu daju taksistima i dugim prevoznicima da kupuju to gorivo jer potrošnja po hektaru nije ograničena, već se svaki dan može kupiti 60 litara.
Toliko gorivo poljoprivrednicima, prema njegovim rečima, ne treba, pa mogu da ga ustupe i drugim potrošačima.
On je rekao da je pokušavao da ukaže predstavnicima Vlade Srbije na probleme, ali da je „mali privrednik i da nikoga nije briga za njih“.
„Vlada smatra da nema problema u funkcionisanju sistema prodaje goriva koji je smislila, već da su problemi stvar naše ekonomije u poslovanju. Zapošljavam 500 ljudi i lokalne samouprave su me molile da zadržim pumpe, ali je to u ovim uslovima nemoguće“, rekao je Mihajlović.
Dodao je da „gradske“ pumpe još nekako opstaju, ali da sa maržom od devet dinara nema zarade i da se jedva pokrivaju troškovi.
Vlasnica pumpi Radun Avia Jelena Radun rekla je da u novembru i decembru „nije ni izbliza“ uspela da pokrije troškove poslovanja iz marži i da i pored toga odlaže zatvaranje jer bi za njihovo ponovno otvaranje i postavljanje na noge trebalo godinu-dve dana.
Ona je rekla da su marže, pre nego što su ograničene, iznosile 13-14 dinara po litru i da je tada moglo da se pozitivno posluje.
Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da od marže od devet dinara, banka uzima 3,2 dinara po litru ako kupac plati karticom.
Prodavci gorivo u Srbiji, kako je rekao, jedino mogu da nabave kod NIS-a, a ako su daleko od njegovih skladišta imaju i troškove prevoza oko dva dinara po litru, pa sa preostalih manje od četiri dinara ne mogu da pokriju troškove poslovanja.
„Ograničavanje cena goriva i marže traje skoro godinu dana, vlasnici pumpi su prilično finansijski iscrpljeni i ne preostaje im drugo nego da zatvaraju pumpe“, rekao je Atanacković.
