Ko ne bi poželeo da čitavu godinu provodi na godišnjem odmoru? Da mu posao u osnovi bude upravo to – da bude na godišnjem odmoru?
Subotičanin Čaba Kocić verovatno je najbliži tom idealu mnogih koji tokom čitave godine žude za one dve sedmice odmora pored neke vode.
Čaba je pionir kajt surfinga iliti jedrenja zmajem, vind surfinga ili jedrenja vetrom, a odnedavno, nije mu stran ni ving surfing, to jest jedrenje s krilom. Vodene discipline koje su prisutne već više od dve decenije, kada je i on počeo da se njima bavi, još nisu dobile odgovarajući prevod na srpski jezik.
Ali to nije prepreka da svi mogu da shvate univerzalni jezik ovih sportova – a to je beskrajno uživanje u lepoti dodira sa vodom, vazduhom, suncem, osećaj slobode i sreće kada čovek uz minimalnu opremu uspeva da se sjedini sa elementima prirode i uživa u tome.
Odabir sportske discipline kojom se i danas bave malobrojni ipak nije tema razgovora sa Čabom Kocićem, već činjenica da je tehničko rešenje koje je sa svojim timom napravio za hidrofoil, to jest vodena krilca, ocenjeno kao četvrta najbolja tehnološka inovacija na ovogodišnjem takmičenju Ministarstva nauke, tenološkog razvoja i inovacija. Na ovo nadmetanje za najbolje inžinjersko rešenje ove godine prijavilo se 146 timova.
„Vodena krilca nisu novost, treba ih razumeti kao krilca na avionu. Kada su zakačena za dasku za surfovanje ona mogu surfera na dasci da odignu i do 60 centimetara, pa i više iznad vode. Tako surfer ima osećaj kao da je na Aladinovom ćilimu”objašnjava Čaba Kocić.
U timu „Chabafoila” (Čabafoil) uz Kocića su Balint Furstner, mašinski inženjer i Branislav Ignjatić iz Beograda koji je kajt surfer i test vozač. Inovacije koje su uneli u hidrofoil predstavljaju novi dizajn i materijal od kojeg su krila sačinjena.
„Razvili smo modularni, zamenjivi sistem, koji se lako sklapa, pogodan je za transport, jednostavno se menja i primenjiv je za sve vodene sportove. Druga inovacija jeste da je izrađen od savremenih materijala – epoksidne smole i ugljenih vlakana. Krilca nemaju delove od aluminijuma, to ih čini lakšim i izbegnuta je mogućnost korozije”, objašnjava Kocić. Ova krilca, što se dodaju na dasku za surfovanje, moraju biti izuzetno izdržljiva, jer trpe veliko opterećenje.
Krilca se pričvršćuju na dužu dršku, a njihova aerodinamičnost omogućava, kada dasku povuče vetar, surferu da se izdigne iznad površine vode. Tako se postiže sećaj lebdenja, levitiranja u prostoru između neba i vode.
„To je momenat kada gotovo potpuno nestane otpor vode i vazduha. Surfer praktično plovi kroz tišinu, a negde ispod nogu oseća kretanje vodenih struja”, priča Čaba Kocić.
Iako vodena krilca pravi za daske za surfovanje, ona su, kaže, primenjiva praktično za svaki vodeni sport. Ta najnovija tehnologija, objašnjava Kocić, može se koristiti i a džet ski plovila, a jedna svetska kompanija za distribuciju paketa već ih primenjuje u istovaru robe sa tankera.
Čaba Kocić u Subotici ima i svoju radionicu za izradu dasaka za surfovanje na vodi i pravi ih od kompozitnih materijala. Takve daske otporne su na delovanje slane vode, ali prilikom njihove izrade je potrebno dobro poznavati i aeronautiku.
Sagovornik „Politike” priča kako su svi sportovi na vodi možda skup hobi, ali osim što doprinose zdravlju sportiste, ekološki su čisti i ne zagađuju planetu. U našoj zemlji malo je onih koji jedre na vodi vučeni zmajem, ili drže veliko krilo koje ih vuče.
„Uzbudljivo je posmatrati kako nastaje novi sport i biti deo toga. Nema mnogo iskusnih i posvećenih surfera na vodi, ali tokom godina stvorena je velika zajednica od nekoliko hiljada surfera, a plaža u Ulcinju leti je meka jedrenja zmajevima i surfovanja”, kaže Kocić.
