Inostrani član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske Jelena Guskova ocenila je da je Srpska od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma jačala i da je postala snažan oslonac srpstva na Balkanu.
„Republika Srpska misli o Srbima u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Albaniji… Videla sam i osetila kako Republika Srpska brine o svima. Ona je srž srpstva na Balkanu”, izjavila je Guskova za Srnu, povodom predstojećeg Dana Republike – 9. januara i 31 rođendana Srpske, navodi Tanjug.
Ona je navela da je najteži period bio kada su postojale namere da se ukine Republike Srpska, ali je sačuvana voljom naroda.
„Čini mi se da je najteži period bio 1994. i 1995. godine, naročito kada su pisali Dejton. Na zapadu su računali da Republika Srpska neće izdržati, da će za pola godine postati deo jedinstvene muslimanske BiH”, kaže Guskova.
Ona je navela da je vidljiva snaga srpskog naroda, što se ogleda u zaštiti sopstvenih interesa i željom za samostalnim odlučivanjem i donošenjem odluka.
„Bez potčinjavanja EU i naročito Vašingtonu. Srpski narod treba da odluči, sa kim da živi, sa svima u miru, to je tačno, ali na koji način. Dokaz tih dobronamernih želja je postojanje Republike Srpske”, istakla je Guskova, koja je i rukovodilac Centra za izučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
Govoreći o odnosu sa Ruskom Federacijom, ona je istakla da je ponosna na saradnju, jer, kako kaže, Rusija nema drugog oslonca osim Srba na Balkanu.
„To je jedna vrlo dobra osobina Srba, čim se nešto dešava sa Rusijom oni stanu u našu odbranu što nije bio uvek slučaj sa ruske strane kada je bio (Boris) Jelcinj, nisu oni to radili. Međutim, Srbi i na to ne obraćaju pažnju znajući da imamo zajedničku budućnost”, navela je ona.
Republika Srpska će 9. januara proslaviti Dan Republike i 31 godina postojanja.
Deveti januar se slavi kao Dan Republike Srpske jer je tog datuma 1992. godine nastala pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.
Osnovali su je srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH nakon što su preglasani u ključnim pitanjima o opstanku Đugoslavije, a pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba koji su imali status konstitutivnog naroda.
