Aktuelne su proslave mature, kao i godišnjice, kada se sreću nekadašnje generacije. Ponovo se, u Vranju, druže učitelji u penziji, koji su školovanje završili pre 60 godina i radili u školama širom zemlje.
Učitelji se školuju u Vranju još od 1946. godine, prvo u sadašnjoj zgradi Gimnazije, zatim u novoj. Učiteljsku školu upisivali su nakon završene osnovne, trajala je pet godina, polagali su i prijemni ispit.
‚‚Na ispitu smo morali da pokažemo znanje iz matematike, srpskog jezika i iz muzičkoj, posebno muzikalnost, radi pevanja i sviranja nekih instrumenata, jer to je bio obavezni, sastavni deo školovanja”, kaže Jelica Radenković, učiteljica u penziji.
“Tada je bila potreba za učiteljima, dolazili su, još nisu bili svršeni, da uzmu ljude, kadrove, da rade na selu”, navodi Aleksandar Ristić, učitelj u penziji.
Praksa u osnovnim školama bila je redovna i obavezna, radio je internat za smeštaj učenika. Formirali su i podmladak Crvenog krsta, pripremali hranu za siromašne učenike. Učiteljski poziv bi ponovo odabrali.
“To je tako plemenit jedan posao, šta se dešavalo, uđete, vidite jedno dete pred sobom koje maltene ništa ne zna, odvojilo se od mame, tate, onako sa onim okicama vas gleda, uplašeno, a vi posle, kad izađete na kraju godine, oni trče za vama, kao pilići, da vam se jave”, priča Lidija Ružić, učiteljica u penziji.
„Zato što su deca najiskrenija bila, sa kojima možete lako da vajate njihovu budućnost, njihov život, njihove emocije, da ostvaruju svoje ciljeve i ništa lepše nema od deteta”, kaže Božidar Dodić, učitelj u penziji.
Prethodne dve decenije sastaju se svake godine, da obeleže godišnjicu mature, i da se druže, obnove sećanja. Školski drug bio im je i Staniša Stošić, čuveni pevač vranjskih pesama.
