Ne u Iranu. Ne u Saudijskoj Arabiji. U Danskoj. Zaposleni u jednoj državnoj ustanovi u Niborgu napravio je sebi ručak u zajedničkoj kuhinji – čorbu od praziluka sa prženom slaninom. Sasvim običan danski obrok. Ubrzo nakon toga je otpušten.
Prema pisanju medija Frihedsbrevet, događaj se odigrao u državnom smeštajnom kompleksu Novus Vita, koji zbrinjava štićenike pod nadzorom opštinskih i državnih institucija. Ubrzo nakon što je obrok pripremljen, zaposlenom je saopšteno da je u objektu ubuduće zabranjena priprema svinjskih proizvoda, uz obrazloženje da se time žele izbeći potencijalne tenzije među štićenicima, među kojima su i muslimani, čija verska uverenja, u okviru halal pravila ishrane, zabranjuju konzumaciju svinjskog mesa. Kada je zaposleni odbio da prihvati to pravilo, usledio je otkaz.
Direktor ustanove Novus Vita i zamenik gradonačelnika opštine Holbek, Emrah Tunser, koji dolazi iz redova vladajuće Socijalno-liberalne partije, potvrdio je da je interna zabrana na snazi još od ranije i da je uvedena kao deo politike prilagođavanja uslova života u ustanovi, kako bi se, kako navodi, očuvao mir među korisnicima, a da se radnik ustanove oglušio o to pravilo.
Slučaj je dospeo u javnost i izazvao burne reakcije širom Danske. Na društvenim mrežama usledila je lavina komentara. Jedan deo javnosti ocenjuje da je odluka neprihvatljiva i da predstavlja preterano prilagođavanje u sopstvenoj zemlji, uz poruke da „Danac više ne može da jede u Danskoj ni slaninu” – po kojoj je Danska, inače, čuvena u svetu.
Drugi deo javnosti brani odluku, ističući da se radi o državnoj ustanovi koja mora da vodi računa o različitim kulturnim i religijskim normama korisnika, uključujući i muslimane, koji čine deo populacije u ovakvim centrima.
Političke reakcije dodatno su pojačale tenzije. Kritičari tvrde da je prilagođavanje otišlo predaleko i da javne institucije gube neutralnost, dok zagovornici odluke smatraju da je reč o praktičnom rešenju za izbegavanje konflikata u osetljivom okruženju.
Slučaj Novus Vita tako je prerastao u širu debatu o tome gde prestaje institucionalna tolerancija, a počinje preoblikovanje svakodnevnog života pod pritiskom integracije migranata u evropska društva.
Upitno je da li je incident sa slaninom ono što neki opisuju kao „islamizaciju Evrope”, širok društveni proces koji se navodno postepeno sprovodi u domovima, menzama, vrtićima i drugim javnim prostorima, ili je u pitanju obzir i poštovanje različitosti, koje u ovom slučaju dovodi do sporne odluke o otkazu.
