Novosadska izdavačka kuća „Akademska knjiga” objavila je poslednji roman „Diktatorov poziv” Ismaila Kadarea, jednog od najznačajnijih pisaca 20. i 21. veka, kao i „Leksikon Andrićevog Sarajeva” Borjana Mitrovića.
U „Diktatorovom pozivu” jedan kratki, naizgled bezazleni telefonski poziv postao je simbol straha u totalitarnim režimima, a bio je to Staljinov poziv. U junu 1934. godine, na vrhuncu političkih čistki, Staljin je pozvao Borisa Pasternaka. Razgovor je trajao svega nekoliko minuta, ali se o njemu govori već decenijama. U poslednjoj knjizi koju je objavio, klasik evropske književnosti Ismail Kadare odgoneta šta je tada moglo biti rečeno kroz trinaest varijanti ovog telefonskog razgovora. Tragajući za njim, Kadare ispisuje uzbudljiv roman o prirodi vlasti, strahu i odgovornosti umetnika. Kroz preciznu analizu dokumenata i snažnu književnu imaginaciju, on u ovoj knjizi pokazuje kako jedan kratak susret može postati metafora sistema u kom je svaka reč opasna, a ćutanje nekada sudbonosno.
„Diktatorov poziv” nije samo pripovest o jednom telefonskom razgovoru, on je pre svega priča o sudbini umetnika u vremenu diktature, ali i o granici između hrabrosti i opreza, istine i preživljavanja.
Ismail Kadare rođen je 1936. godine u Đirokastri. Odrastao je u liberalnoj građanskoj porodici. Studirao je književnost u Tirani i Moskvi. Početkom šezdesetih počeo je da radi kao novinar u albanskim medijima. Debituje 1963. romanom „General mrtve vojske”. Roman je doživeo veliki uspeh u Albaniji, a ubrzo biva preveden na brojne svetske jezike. I danas je najtiražniji albanski roman svih vremena. Po motivima ove knjige snimljena su čak tri igrana filma. Najveći uspeh doživela je filmska adaptacija u kojoj glavnu ulogu tumači Marčelo Mastrojani.
Sledi niz romana, drama, knjiga priča, eseja i poezije. Posebno se ističu knjige „Hronika u kamenu”, „Most na tri luka”, „Palata snova”, „Piramida”, „Razgovor o brilijantima jednog decembarskog popodneva”… Odlazi iz Albanije 1990. godine, dobijajući azil u Francuskoj. Preminuo je 2024. u Tirani. Dobitnik je niza prestižnih priznanja, među kojima su Međunarodna Bukerova nagrada, Nagrada princa od Asturije, Legija časti, Međunarodna nagrada za književnost Nojštat… Bio je član Francuske akademije moralnih i političkih nauka, Berlinske akademije za umetnost i Albanske akademije.
Govoreći o knjizi Borjana Mitrovića, Žaneta Đukić Perišić kaže da su tri grada važna za oblikovanje ličnosti Ive Andrića i njegovog duhovnog sveta: Višegrad u kojem je proveo najranije detinjstvo, Sarajevo gde je stasavao, formirao svoj misaoni krug i sticao prva važnija iskustva i Beograd, u kojem razvija punu stvaralačku zrelost i utvrđuje svoje profesionalne – književne i diplomatske pozicije. „Posle radova koji su tematizovali uticaj i važnost Višegrada i Beograda na Andrićevu biografiju i njegovo stvaralaštvo, taj triptih značajnih Andrićevih adresa, Borjan Mitrović upotpunjuje ’Leksikonom Andrićevog Sarajeva’.
Kroz priče o gradu napisane u formi leksikona, autor kao da iscrtava mapu i prostor Sarajeva kroz vreme, upisujući u nju podatke o različitim ličnostima, toponimima, događajima, likovima, objektima, temama i motivima vezanim, na ovaj ili onaj način, za velikog pisca i njegovo delo”, smatra Žaneta Đukić Perišić.
Borjan Mitrović rođen je 1990. godine u Sarajevu. Studije filologije i istorije umetnosti završio je na univerzitetima u Istočnom Sarajevu i Sarajevu. Doktorsku disertaciju, pod naslovom „Pojam hronotopa i saodnos prostora, vremena i svetlosti u prozi Ive Andrića”, odbranio je 2025. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom prof. dr Kornelija Kvasa. Zaposlen je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
