„Za­nat­ska azbu­ka” – prak­tič­ne lek­ci­je o čuvanju tradicije

U ra­di­o­ni­ca­ma ko­je se or­ga­ni­zu­ju ši­rom Sr­bi­je uče­sni­ci svo­jim ru­ka­ma ob­li­ku­ju gli­nu, pi­šu ka­li­graf­ska slo­va, is­ple­tu kor­pu od pru­ća, uče o grad­nji pri­rod­nim ma­te­ri­ja­li­ma

Sa­vre­me­no do­ba ni­je po­ti­snu­lo in­te­re­so­va­nje za sta­re za­na­te. To su po­tvr­di­li đa­ci ko­ji su ra­do u to­ku pro­te­kle go­di­ne uče­stvo­va­li na ra­di­o­ni­ca­ma u okvi­ru pro­jek­ta „Za­nat­ska azbu­ka” spro­ve­de­nog ši­rom Sr­bi­je uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku Mi­ni­star­stva pro­sve­te.

Ta­ko se po­ka­za­lo da srp­ska tra­di­ci­ja ni­je sa­mo slo­vo na pa­pi­ru, već ži­va ma­te­ri­ja ko­ja bu­di iskre­no odu­še­vlje­nje kod no­vih ge­ne­ra­ci­ja. Za­to se ra­di­o­ni­ce na­sta­vlja­ju u osmo­let­ka­ma u la­za­re­vač­kim na­se­lji­ma, a mo­gu da se pri­ja­ve i sve dru­ge ško­le jer je reč o de­lat­no­sti obra­zov­nog ka­rak­te­ra.

Pro­je­kat spro­vo­di Na­ci­o­nal­na aso­ci­ja­ci­ja za sta­re i umet­nič­ke za­na­te „Na­še ru­ke” či­ji je osni­vač De­jan Mi­lo­sa­vlje­vić, opan­čar. On ka­že da, iako je pr­vo­bit­ni plan bio fo­ku­si­ran na for­mal­ne škol­ske ra­di­o­ni­ce, pro­je­kat je pro­te­klih me­se­ci do­bio neo­če­ki­van pre­o­kret na jav­nim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma. De­voj­či­ce i de­ča­ci su uče­stvo­va­njem u pro­gra­mu sa svo­jim ro­di­te­lji­ma ima­li pri­li­ku da se pr­vi put sret­nu sa „ži­vim ču­va­ri­ma na­sle­đa gde je sve od ala­ta do pro­iz­vo­da i am­bi­jen­ta bi­lo auten­tič­no”.

– Že­lja da svo­jim ru­ka­ma ob­li­ku­ju gli­nu, pro­nik­nu u taj­ne ve­za, pi­šu ka­li­graf­ska slo­va, is­ple­tu kor­pu od pru­ća ili raz­u­me­ju osno­ve ze­mlja­ne ar­hi­tek­tu­re, to jest grad­nje pri­rod­nim ma­te­ri­ja­li­ma bi­le su to­li­ko sna­žne da su upra­vo uče­ni­ci po­sta­li ti ko­ji su po­če­li da po­zi­va­ju maj­sto­re za­na­tli­je u svo­je ško­le, ka­ko bi nji­ho­ve tra­di­ci­o­nal­ne ve­šti­ne iz­ra­de pred­me­ta po­sta­le sa­stav­ni deo nji­ho­vog ča­sa – ob­ja­snio je Mi­lo­sa­vlje­vić i do­dao da maj­sto­ri ne spu­šta­ju alat ka­da je pre­no­še­nje nji­ho­vog is­ku­stva mla­đi­ma u pi­ta­nju jer su ak­tiv­no­sti na­sta­vlje­ne.

Zna­či, iako je for­mal­ni ka­len­dar­ski okvir pro­jek­ta za mi­nu­lu go­di­nu za­vr­šen, „Za­nat­ska azbu­ka” ne za­vr­ša­va svo­ju ak­tiv­nost. Njen cilj je da sva­ko slo­vo azbu­ke pred­sta­vi zna­čaj po jed­nog za­na­ta ili za­na­tli­je – „A” – aba­dži­ja, „B” – bo­ja­dži­ja, „V” – vu­no­vla­čar, „G” – grn­čar…

Za­hva­lju­ju­ći ogrom­noj ener­gi­ji i po­sve­će­no­sti za­na­tli­ja – ve­zi­lja, ka­li­gra­fa, kor­pa­ra, grn­ča­ra, opan­ča­ra i gra­di­te­lja ze­mlja­nom ar­hi­tek­tu­rom – ra­di­o­ni­ce će ra­di­ti ši­rom Sr­bi­je.

– Ovo je mi­si­ja ko­ja zah­te­va kon­ti­nu­i­tet – po­ru­ču­ju iz Udru­že­nja „Na­še ru­ke”. Oni uve­ra­va­ju da su sprem­ni da se oda­zo­vu na sva­ki po­ziv i do­đu u ško­le ši­rom Sr­bi­je ka­ko bi uče­ni­ci­ma pru­ži­li pri­li­ku da uz igru i prak­ti­čan rad upo­zna­ju sop­stve­nu kul­tu­ru – od ći­ri­lič­nog slo­va is­pi­sa­nog tr­skom do kor­pe is­ple­te­ne od pri­rod­nih ma­te­ri­ja­la i ku­će od ze­mlje kao sim­bo­la odr­ži­ve bu­duć­no­sti.

Pro­je­kat je iz­ne­drio je­din­stve­ni na­stav­ni alat – bro­šu­ru ko­ja po­ve­zu­je ći­ri­lič­no pi­smo sa isto­ri­jom, sim­bo­li­kom i prak­som sta­rih za­na­ta, me­đu ko­ji­ma po­seb­no me­sto za­u­zi­ma vez kao vi­zu­el­ni je­zik tra­di­ci­je, ka­li­gra­fi­ja kao spo­na pi­sma i umet­no­sti, kor­par­stvo kao pri­mer odr­ži­vog ru­ko­tvor­stva i ze­mlja­na ar­hi­tek­tu­ra kao po­vra­tak har­mo­ni­ji s pri­ro­dom.

– Vi­še od 300 uče­ni­ka, od pr­vog raz­re­da osnov­ne ško­le pa sve do sred­njo­ško­la­ca, za­jed­no sa svo­jim na­stav­ni­ci­ma, pro­fe­so­ri­ma i ro­di­te­lji­ma, vra­ti­lo se pra­vim vred­no­sti­ma: ruč­nom ra­du, str­plje­nju, zna­nju ko­je se pre­no­si iz ru­ke u ru­ku i po­no­su na sop­stve­no na­sle­đe – na­vo­di Mi­lo­sa­vlje­vić.

Svi ko­ji že­le da ose­te mi­ris ko­že, tek­stu­ru vu­ne, ri­tam igle u ve­zu, sna­gu slo­va u ka­li­gra­fi­ji, flek­si­bil­nost pru­ća ili me­ko­ću ze­mlje, ima­će pri­li­ku da se pri­dru­že maj­sto­ri­ma i u na­red­nim ne­de­lja­ma jer „Za­nat­ska azbu­ka”, pod po­kro­vi­telj­stvom Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­sta­vlja da pi­še naj­lep­še stra­ni­ce na­še ži­ve isto­ri­je.

Do sa­da su go­sto­va­li u Na­rod­nom mu­ze­ju u Uži­cu i ob­i­šli mno­ge kra­je­ve za­pad­ne Sr­bi­je, ali i dru­ge kra­je­ve na­še ze­mlje. To­kom zim­skih pra­zni­ka bi­li su na vi­še lo­ka­ci­ja u pre­sto­ni­ci od Sa­va pro­me­na­de do Mi­lja­kov­ca. Po­ka­za­lo se da je „Za­nat­ska azbu­ka” za­log za bu­duć­nost.