Srbija je po prvi put dobila strateški dokument za oblast zaštite vazduha, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine. Za primenu Programa zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, kojeg je vlada usvojila s akcionim planom, biće potrebno 2,6 milijardi evra.
Cilj je da se emisije smanje u sektorima kao što su energetika, stacionarna postrojenja za sagorevanje, saobraćaj, velika industrijska postrojenja i poljoprivreda, i to uz povezivanje, saradnju i učešće institucija, privrede i građana, ističu u ministarstvu.
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) pozvala je Vladu Srbije da primeni usvojeni Program, jer predviđa dobre mere za smanjenje zagađenja vazduha. Program je prvi zvaničan dokument u kojem je država priznala da je kvalitet vazduha loš i tako potvrdila sve ono što godinama unazad pričaju građani, stručnjaci i nevladine organizacije. Država je, takođe, priznala da je zagađen vazduh uzrok prevremenih smrtnih slučajeva, i to oko 11.000 u 2015. godini, prenosi portal Balkan grin.
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) je zajedno sa Centrom za održivi razvoj Srbije i nevladinim organizacijama iz Bora, Smedereva i Valjeva, gradova sa najvećim zagađenjem vazduha u Srbiji, organizovala događaj „Javno čitanje izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji: Rečeno i prećutano” kako bi ukazala na propuste i neistine u Godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha u 2021, koji je pripremila Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA).
Dejan Lekić, jedan od osnivača NEA, izjavio je da usvajanje Programa zaštite vazduha do 2030. dokaz da je država priznala sve ono na šta su prethodnih godina upozoravale nevladine organizacije, građani i stručna javnost – da je vazduh zagađen. U tom dokumentu, kako je rekao, su navedeni podaci koji demantuju sve državne službenike koji su mislili da će prećutkujući zagađenje sačuvati svoje pozicije, i oni bi sada trebalo da snose odgovornost.
Podaci iz Programa govore da se situacija pogoršava, a objavljen je i podatak da je oko 11.000 ljudi prevremeno umrlo u 2015. zbog zagađenja vazduha, naveo je Lekić i naglasio da je rešenje jasno, a to je primena mera koje su detaljno obrađene u Programu i Akcionom planu.
Usvajanje Programa, prema rečima profesor dr Vladimira Đurđevića, sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je posledica pritiska javnosti, i taj vid delovanja građani moraju da koriste i dalje.
Đurđević je istakao da Godišnjem izveštaju koji priprema SEPA nedostaje analiza uticaja zagađenja vazduha na zdravlje – prevremene smrti, bolesti, i naglasio da takva analiza mora da postane parametar za ocenu da li je kvalitet vazduha dobar ili ne, „time mora da počinje svaki izveštaj”.
Kao prilog tome, Dragana Jovanović, član NEA, navela je da je ove godine po prvi put dokazan genetski uticaj PM2.5 čestica odnosno direktna povezanost njihove koncentracije na nekoliko vrsta karcinoma, i to i eksperimentalno i u ljudskoj populaciji.
