Svaka treća žena i devojka doživi neki vid digitalnog nasilja u Srbiji, a slanje neželjenih sadržaja u inboks i javno ponižavanje na društvenim mrežama predstavljaju najčešći oblik nasilja u digitalnom prostoru, svedoče rezultati nacionalnog istraživanje o digitalnom nasilju koji su juče predstavljeni u ambasadi Kanade i na panelu pod nazivom „U senci. Obeležene. Na meti. Osuđivane”, koji je organizovala agencija Ujedinjenih nasilja za ravnopravnost žena u Srbiji (UN Vomen) u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja”.
Kako je prilikom promocije ovog istraživanja istakla Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, prevenciju nasilja nad ženama i ekonomsko i političko osnaživanje žena, digitalno nasilje ne ostavlja golim okom vidljive tragove, ali njegove posledice mogu biti duboke i trajne, a posebno pogađaju žene koje su mu u najvećoj meri izložene.
„Zbog toga je ključno da kao društvo unapredimo mehanizme zaštite i pravne okvire, a Srbija upravo priprema zakonske izmene koje će obuhvatiti i krivično delo koje se u javnosti često naziva „osvetničkom pornografijom”, kako bismo žrtvama obezbedili jasniju zaštitu i efikasniji put do pravde. Prevencija je najbolja zaštita od svih oblika nasilja, pa i digitalnog – na informisanju i edukaciji moramo da radimo svi zajedno svakodnevno”, naglasila je Macura.
Mišel Kameron, ambasadorka Kanade u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, izjavila je da Kanada stoji uz Srbiju i ostatak međunarodne zajednice u suočavanju sa jednim od danas najhitnijih izazova u oblasti ljudskih prava, koji pogađa svaku treću ženu širom sveta. Ona je ocenila da rodno zasnovano nasilje zasnovano na tehnologiji može da se zaustavi, naročito ukoliko vlade, institucije i civilni sektor rade zajedno.
„Iza svakog slučaja digitalnog uznemiravanja stoji žena koja je trpela strah, pritisak gubitak privatnosti i nasilja, i zato digitalni prostor ne sme da bude mesto iz kojeg se one povlače, već prostor u kojem mogu da postoje i govore bez straha. Kroz istraživanja, preporuke, kampanje i podršku organizacijama civilnog društva i institucijama, kancelarija UN za rodnu ravnopravnost radi na tome da se ovaj problem prepozna, razume, ozbiljno shvati i rešava”, izjavila je Jelena Sekulić Nedeljković iz agencije UN Vomen Srbija.
Da je digitalno nasilje jedno od najbrže rastućih oblika nasilja nad ženama, koje često ostaje nevidljivo i neprijavljeno, ocenila je En Lugon-Mulen, ambasadorka Švajcarske u Srbiji. Međutim, napomenula je ona, njegov uticaj je stvaran i duboko pogađa svakodnevni život i dostojanstvo žena i devojčica. Podaci nacionalnog istraživanja o rasprostranjenosti digitalnog nasilja u Srbiji ukazuju na hitnu potrebu za snažnijom prevencijom, boljom digitalnom pismenošću i efikasnijim institucionalnim odgovorom, zbog čega je u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja” stavljen poseban akcenat baš na digitalno nasilje.
Rezultati nacionalnog istraživanja „Digitalno nasilje prema ženama i devojkama u Srbiji” takođe govore da čak 84 odsto devojaka i žena u Srbiji misle da su same odgovorne za preživljeno digitalno nasilje, dok polovina njih smatra da počinioci nemaju svest o posledicama i veruju da je njihov postupak bezazlen i prolazan. Nasilju u onlajn prostoru najviše su izložene ispitanice mlađe od 30 godina – čak 43 odsto njih navodi da je doživelo digitalno nasilje, a njegovi najčešći oblici su dobijanje neželjenih poruka i sadržaja u inboks preko aplikacija za komunikaciju ili društvenih mreža. Podaci ovog istraživanja takođe svedoče da je 40 odsto žrtava digitalnog nasilja istaklo da je ono (veoma) značajno uticalo na njihov društveni život, a trećina kaže da se to odrazilo i na njihov emotivni i profesionalni život.
