Sistem daljinskog grejanja (DG) u Nišu, iako pokriva značajan deo grada, suočava se sa zastarelom tehnologijom, energetskom neefikasnošću i prevelikim oslanjanjem na fosilna goriva (gas i mazut).
Modernizacija DG sistema je fundamentalni korak ka rešavanju problema aerozagađenja tokom zime i ka postizanju energetske nezavisnosti. Strategija mora da obuhvati dekarbonizaciju (zamenu energenata), povećanje energetske efikasnosti samog sistema i širenje mreže na delove grada koji se još uvek greju neefikasnim individualnim ložištima.
Dekarbonizacija: Prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju
Ključna reforma leži u promeni energenata u centralnim kotlarnicama JKP „Gradska toplana“:
- Potpuna eliminacija mazuta: Iako se mazut koristi u manjem obimu, njegova upotreba mora biti potpuno eliminisana. Mazut je izuzetno prljav energent koji emituje velike količine sumpor-dioksida ($\text{SO}_2$) i čestica prašine ($\text{PM}$). Prelazak sa mazuta, čak i na efikasniji prirodni gas, je prvi neophodan korak.
- Integracija obnovljivih izvora energije (OIE):
- Biomasa (pelet/čips): Zamena gasnih kotlova u manjim kotlarnicama, posebno u prigradskim zonama, efikasnim kotlovima na biomasu (drveni čips ili pelet), pod uslovom da se nabavka sirovine vrši na održiv način i da se poštuju strogi standardi emisije.
- Geotermalna energija: Integracija geotermalne energije (korišćenje toplote zemlje/vode) za dogrevanje ili kao bazni izvor energije u DG sistemu, o čemu smo detaljno govorili.
- Solarne termalne instalacije: Korišćenje velikih solarnih termalnih kolektora na obodu grada za podršku grejanju sanitarne vode i dogrevanje u prelaznim periodima (mart-maj, septembar-novembar).
- Kogeneracija (CHP): Istraživanje mogućnosti uvođenja postrojenja za kogeneraciju toplotne i električne energije (CHP), koja koriste prirodni gas ili biomasu. CHP postrojenja drastično povećavaju ukupnu efikasnost pretvaranja goriva u korisnu energiju, smanjujući gubitke i emisije.
Povećanje efikasnosti mreže i distribucije
Čak i uz promenu energenata, zastarela distributivna mreža može dovesti do ogromnih gubitaka:
- Sanacija toplovodne mreže: Niš mora uložiti u obnovu i izolaciju toplovodne mreže radi smanjenja toplotnih gubitaka. Zastareli cevovodi su neefikasni, a gubici toplote, koji se mere desetinama procenata, su finansijski i ekološki neprihvatljivi.
- Toplotne podstanice i merenje: Uvođenje modernih, automatizovanih toplotnih podstanica u zgradama i individualno merenje potrošnje (kalorimetri) za svakog korisnika. Pravedan sistem naplate prema potrošnji podstiče građane na energetsku efikasnost u stanovima (npr. zatvaranje ventila kada nisu kod kuće), što smanjuje ukupnu potražnju za toplotnom energijom.
Proširenje mreže i borba protiv individualnih ložišta
Cilj modernizacije DG sistema je proširenje mreže na delove grada gde su i dalje dominantna individualna ložišta na ugalj i drvo, koja su glavni uzrok aerozagađenja PM česticama.
- Ciljane subvencije za priključak: Grad mora pružiti finansijsku pomoć građanima za priključenje na DG mrežu, uključujući subvencionisanje troškova instalacije unutrašnjih instalacija i priključnih taksi.
- Proširenje gasifikacije: U zonama gde DG mreža nije isplativa, Grad mora podržati proširenje gasifikacije kao manje zagađujuću alternativu u odnosu na ugalj i sirova drva, dok se čeka potpuna tranzicija na OIE.
- Regulatorni pritisak: Uvođenje zone zabrane upotrebe zagađujućih energenata u delovima grada gde je DG mreža dostupna, uz kompenzacione mere za najsiromašnije građane.
Zaključak
Modernizacija niškog sistema daljinskog grejanja je najveći pojedinačni projekat u ekološkoj tranziciji. Potpuna eliminacija mazuta, integracija OIE, povećanje efikasnosti mreže i širenje grejanja na čiste energente na celu urbanu zonu su neophodni za trajno rešavanje aerozagađenja. Ulaganje u DG je ulaganje u javno zdravlje, energetsku stabilnost i čistiji vazduh u Nišu.
