Skoro polovina mentalnih poremećaja počinje pre četrnaeste godine, zbog čega detinjstvo i rana adolescencija predstavljaju posebno važne periode za promociju mentalnog zdravlja i prevenciju mentalnih poremećaja.
Brojna psihološka istraživanja svedoče da su nasilje i loše mentalno zdravlje u snažnoj međuzavisnoj vezi – deca koja maltretiraju druge ili učestvuju u fizičkom, psihološkom ili seksualnom nasilju, često se i sama suočavaju s poteškoćama u oblasti mentalnog zdravlja. Nasilje je povezano s brojnim problemima psihičkog zdravlja, poput anksioznosti, depresije, suicidalnih misli, pokušaja i izvršenih samoubistava, posttraumatskog stresnog poremećaja, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, agresivnog i antisocijalnog ponašanja.
Uticaj nasilja na mentalno zdravlje dece zavisi od oblika nasilja kojem su izložena, kao i od okruženja u kojem se ono dešava – studije govore da je vršnjačko nasilje povezano s lošijim obrazovnim ishodima i problemima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost i depresija, suicidalne misli i ponašanje, samopovređivanje i nasilno ponašanje.
Istraživanja takođe govore da pojedine biološke i demografske karakteristike povećavaju verovatnoću da dete postane žrtva nasilja – kao što su pol, teškoće u razvoju, seksualna orijentacija i pripadnost marginalizovanoj manjinskoj grupi. Na društvenom nivou, rizik povećava siromaštvo, ali i pravne i društvene norme koje normalizuju nasilje i prihvataju ga kao način rešavanja sukoba, kao i slaba vladavina prava i neefikasno sprovođenje zakona.
S druge strane, zaštitni faktori mentalnog zdravlja predstavljaju lične karakteristike deteta, kao što su fleksibilnost, ličnost, optimizam i stil suočavanja sa stresom, porodični faktori poput čvrstih porodičnih veza i kvalitetnog roditeljstva, ali i snažne mreže vršnjačke podrške i(li) podržavajućih odraslih osoba – nastavnika ili lidera u zajednici i pozitivna školska klima, ističe se u novoj studiji Centra za prava deteta pod nazivom „Procena stanja mentalnog zdravlja adolescenata i psihosocijalne podrške”, koja je urađena u okviru projekta „Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja”.
Kako ističu autori ove studije, adolescenti dobro razumeju šta mentalno zdravlje znači i umeju da prepoznaju simptome anksioznosti, depresije ili emocionalne nestabilnosti. Međutim, ističu da se o ovim temama u školama retko govori i procenjuju da poverenje između učenika i stručnih saradnika nije dovoljno razvijeno. Pored toga, mnogi adolescenti smatraju da razgovor s psihologom ili pedagogom ne bi bio u potpunosti poverljiv, što smanjuje njihovu spremnost da pomoć potraže u stručnoj službi škole.
„Centar za prava dece organizovao je četiri fokus grupe sa dvadeset petoro dece (17 dečaka i osam devojčica), uzrasta od 12 do 17 godina, kako bi prikupio njihova mišljenja i iskustva u vezi s mentalnim zdravljem i nasiljem. Glavni nalazi ovih diskusija govore da deca generalno razumeju pojam mentalnog zdravlja, ali u školi ne uče niti razgovaraju o pitanjima mentalnog zdravlja. Većina dece navela je da bi svoje probleme najpre podelila s prijateljima, radije nego s odraslima. Iako su upoznata s psiholozima i pedagozima koji rade u njihovim školama, rekla su da im ne veruju dovoljno da bi s njima razgovarala o svojim problemima mentalnog zdravlja, jer smatraju da takvi razgovori ne bi ostali poverljivi. Pored toga, deca se plaše negativnih posledica koje bi mogle da nastupe ako prijave nasilno ponašanje drugih vršnjaka, odnosno pribojavaju se da bi nasilje moglo da eskalira ako škola ili centar za socijalni rad intervenišu u takvim situacijama. Kao problem vide i to što prijavljeni slučajevi nasilja nisu adekvatno rešavani, a smatraju i da nasilnici često ne snose odgovornost za svoje postupke. S druge strane, deca navode da su bavljenje sportom, muzikom i umetničkim aktivnostima važni za dobro mentalno zdravlje”, navode autori ove studije.
Većina roditelja nema dovoljno znanja o mentalnim izazovima adolescenata
U razgovoru s roditeljima o mentalnom zdravlju adolescenata autori studije Centra za prava deteta došli su, kako navode, do zaključka da su oni svesni mentalnih izazova s kojima se njihova deca suočavaju i u velikoj meri smatraju da je neophodno da dobiju raznovrsne informacije i usluge kako bi adekvatno podržali svoju decu. Većina roditelja smatra da je rani period adolescencije najrizičniji kad je reč o problemima mentalnog zdravlja i navode da je nedostatak samopouzdanja najčešći mentalni problem u ovom periodu. Takođe, roditelji primećuju da su osećanje anksioznosti, gubitak motivacije i koncentracije, sklonost ka sukobima s vršnjacima, tuga ili samopovređivanje pokazatelji mentalnih poteškoća u ranoj adolescenciji. Većina roditelja smatra da nema dovoljno znanja o mentalnim izazovima adolescenata i ističe da bi trebalo da budu bolje informisani o problemima mentalnog zdravlja dece. Smatraju da bi linije telefonskog ili onlajn savetovanja za podršku roditeljima i kvalitetnije informacije dostupne na internetu bili najbolji način da se bolje informišu. Pored toga, više od polovine roditelja izrazilo je potrebu za raznovrsnom podrškom koja bi obuhvatala onlajn konsultacije, individualne sesije sa stručnjacima za razvoj deteta, grupne radionice za roditelje i pristup porodičnom savetovanju.
Stručnjacima neophodna podrška za primenu procedura
„Rezultati ankete među stručnjacima koji rade s decom govore da većina njih smatra da je pristup uslugama mentalnog zdravlja adolescenata prioritet, jer veruje da su deca u periodu adolescencije izložena većem riziku od problema mentalnog zdravlja nego deca drugih uzrasta. Takođe, dve trećine njih smatraju da im treba više informacija i podrške za primenu procedura u prevenciji, prijavljivanju i reagovanju na nasilje”, zaključuju stručnjaci Centra za prava deteta.
