Iako je rođenje deteta jedan od najlepših događaja u životnom kalendaru većine žena, sreća i uzbuđenje zbog nove životne uloge nisu jedini pratioci majčinstva. Istraživanje Centra za mame, koje je uz podršku brenda „Libres” sprovedeno od 5. do 30. avgusta na uzorku od 1.701 žene koja se porodila u poslednjih deset godina u našoj zemlji, pokazalo je da se tzv. bebi bluz javlja čak kod 77 odsto novopečenih majki. Kako u razgovoru za naš list objašnjava direktorka „Centra za mame” Jovana Ružičić, reč je o povremenim ili svakodnevnim promenama raspoloženja i tuzi bez jasnog razloga. Tu su još i osećaj nesigurnosti, anksioznosti, preplavljenosti i plačljivosti.
Rezultati sveobuhvatnog istraživanja „Mentalno zdravlje mama u postporođajnom periodu”, sprovedenog u okviru kampanje „Hajde da budemo glasniji nego bebi bluz”, takođe su pokazali da trećina porodilja pati zbog nesanice, iscrpljenost i bezvoljnost i postali su svakodnevica za čak 80 odsto novopečenih mama. Epizode nekontrolisanog plakanja imalo je 60 odsto žena, a posebno zabrinjava podatak da je skoro trećina mama barem jednom pomislila da ne želi da postoji.
„Istraživanje je potvrdilo ono o čemu u Centru za mame svakodnevno razgovaramo sa velikim brojem majki, a to je da su one veoma usamljene nakon porođaja i da dosta vremena provode same sa bebom, što može biti veoma zahtevno i iscrpljujuće u fizičkom i emotivnom smislu. Prve nedelje posle porođaja pokazale su se emocionalno najintenzivnijim – promene raspoloženja i tuga bez jasnog razloga povremeno su se javljale kod 44 odsto majki, a svakodnevno kod trećine porodilja. Kod mnogih žena, tzv. bebi bluz nije bio kratkotrajan talas – podaci iz ovog istraživanja govore da su simptomi trajali duže od dve nedelje kod gotovo polovine porodilja, a 15 odsto njih navodi da su tegobe trajale i u trenutku anketiranja. Skoro dve trećine žena reklo nam je da je bebi bluz trajao duže od mesec dana, što ruši mit da ’sve prođe za par dana’”, navela je naša sagovornica.
Kada razmišljaju o postporođajnoj depresiji, kako ukazuje Ružičićeva, skoro trećina mama smatra da je imala ovaj poremećaj raspoloženja, 28 odsto majki nije sigurno, a 43 procenta porodilja smatra da je nije imalo. Većina njih, navodi ona, ovo stanje vezuje za prvi mesec bebinog života, ređe su govorile da je postpartalna depresija trajala između dva i šest meseci, a kod nekih mama ovaj poremećaj raspoloženja javio se tek posle šest meseci. „Najalarmantniji podatak iz ovog istraživanja je da čak 80 odsto učesnica nije tražilo pomoć, a među onima koje jesu, tek sedam odsto njih dobilo je zvaničnu dijagnozu. Uzrok leži i u dostupnosti ove vrste pomoći, koja je bila potpuno dostupna za svega 39 odsto mama, za trećinu pomoć je bila delimična i uz prepreke, dok isti procenat nije imao pristup stručnoj pomoći – iz finansijskih, organizacionih ili transportnih razloga. Zbog toga ne čudi da čak 87 odsto žena navodi da ne može da se osloni na zdravstveni sistem”, navodi Ružičićeva.
Kako je dodala, zabrinjava činjenica da veliki broj bliskih osoba u okruženju novopečenih majki uopšte nije primetio njihove promene raspoloženja, a od onih koji su primetili – veoma mali broj je reagovao.
Slika prvih šest meseci majčinstva je „talasasta” – emocionalne oscilacije navodi 38 odsto učesnica istraživanja, učestalu uznemirenost ili tugu četvrtina njih, a tek 23 odsto majki taj period vidi kao uglavnom stabilan. Iscrpljenost i bezvoljnost postaju „nova normalnost” za veliki broj žena, skoro dve trećine majki se često ili ponekad oseća usamljeno, a osećaj krivice ili posramljenosti bez jasnog razloga imala je skoro polovina mama. Epizode nekontrolisanog plakanja bile su prisutne kod više od polovine mama, dok se 54 odsto njih osetilo ugroženom zbog promena koje je beba donela sa sobom, kao što su gubitak slobode, zavisnost i prevelika odgovornost.
U postporođajnom periodu većina mama je imala na koga da se osloni, ali snaga te mreže podrške nije bila ista za sve – oko 60 odsto njih imalo je veoma ili donekle snažnu podršku, a petina slabu. Skoro svaka deseta mama nije uopšte imala podršku porodice, prijatelja ili zajednice. Na pitanje ko je „prva osoba” na koju su mogle da se oslone, oko 40 odsto njih reklo je – partner, dok je svoju majku navelo 37 odsto porodilja. Ređe su to bile druge ženske osobe iz porodice, odnosno drugarice, kume, koleginice i komšinice.
Zanimljivo je da su žene bile emocionalno stabilnije i ređe su imale osećaj da su loše majke kada im je glavna podrška bio partner, dok su one žene kojima je glavni oslonac bila majka imale veće oscilacije raspoloženja i češće su imale doživljaj da su loše majke. Sličan je uticaj i na bebi bluz i postpartalnu depresiju – partnerska podrška daje veću sigurnost.
„Dolazak deteta menja dinamiku partnerskog odnosa – polovina žena navodi da su odnosi postali napetiji, 23 odsto kaže da nije bilo većih promena, petina primećuje poboljšanje odnosa, ali devet odsto majki smatra da je emotivna relacija oslabila. Ljutnju ili zameranje prema partneru trećina mama osećala je povremeno ili često, svaka sedma je ove emocije imala svakodnevno, 28 procenata retko je bilo ljuto, a svega osam odsto njih nikada nije imalo ove emocije. Mnoge mame imale su utisak da partner ne razume u potpunosti kroz kakve emocionalne i fizičke promene one prolaze, pa ne čudi podatak da su nakon rođenja deteta konflikti bili nešto češći ili znatno učestaliji kod 60 odsto partnera. Pre nego što su postale mame, kućni poslovi su se najčešće delili ravnomerno, iako je kod značajnog dela porodica raspodela bila nejednaka, a teret vođenja domaćinstva uglavnom je bio na ženi. Nakon rođenja bebe, dinamika se promenila – u trećini porodica partner je preuzeo veći deo kućnih poslova, dok je žena preuzela glavni deo brige o bebi. Sličan obrazac vidi se i u podeli roditeljskih obaveza – u gotovo polovini porodica, partner je dosta učestvovao, ali manje od mame, dok je u četvrtini porodica većina obaveza ostala na mami. Osećaj da se ’podrazumeva’ da je mama zadužena za sve oko bebe prisutan je kod većine mama”, ističe direktorka Centra za mame.
Promene i u emocionalnom stanju muškaraca
Ovo istraživanje je po prvi put u Srbiji pokrenulo temu postporođajne depresije kod muškaraca. Nakon rođenja deteta polovina mama nije primetila značajne promene u emocionalnom stanju partnera, ali petina njih primetila je razdražljivost, gotovo isti procenat mama kaže da je kod novopečenog tate primetio promene u spavanju i apetitu, a povlačenje iz porodičnog života primetilo je osam odsto majki. Kada je reč o brizi o bebi, 64 odsto mama kaže da je partner bio angažovan, dok je četvrtina učešće opisala kao povremeno i bez inicijative. Razgovori o partnerovim osećanjima bili su češći kod trećine parova, ali je gotovo isto toliko izbegavalo ili uopšte nije razgovaralo o toj temi. Tek tri procenta partnera potražilo je pomoć stručnjaka, iako je četvrtina mama smatrala da im je pomoć bila potrebna. Ukupno posmatrano, nešto manje od polovine mama ocenjuje da se partner uspešno nosio sa izazovima roditeljstva.
