Nastavlja se uklanjanje nesaniranih deponija pod okriljem Ministarstva zaštite životne sredine. Pristižu prijave lokalnih samouprava za pola milijarde dinara koje je u tu svrhu namenilo Ministarstvo. Ipak, postoji bojazan da kada se nesanirana deponija ukloni, nastane divlja na drugom mestu – ukoliko se ne obezbedi regionalni centar za otpad koji će zameniti mesto gde se otpad baca.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, registrovano je 129 nesaniranih deponija u 2023. godini. To su velike deponije oko kojih postoji dogovor u lokalnoj samoupravi da đubre odlažu baš tu.
Ministarstvo zaštite životne sredine petu godinu zaredom radi na sistemskom rešenju nesaniranih deponija, dok uporedo finansira stvaranje regionalnih centara za upravljanje otpadom.
„Upravo kroz ovu bazičnu infrastrukturu koju stvaramo kroz otvaranje novih regionalnih centara, kao što je recimo Kalenić u Ubu. Tu gravitira 15 opština. Oni zatvaraju svoje nesanirane deponije, što znači da će građani imati kvalitetniju životnu sredinu u tim lokalnim samoupravama“, izjavio je državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Adam Šukalo.
Objašnjava da će otpad tako ići u regionalnu deponiju koja će po najsavremenijim evropskim i svetskim standardima tu da se dalje da se deložira.
Uklanjanje deponija gde nema centara za otpad
Svako uklanjanje đubreta je dobro, ipak postoji bojazan da na onim mestima gde nema centara za upravljanje otpadom, po uklanjanju nesanirane deponije na drugom mestu ponovo nići nova divlja deponija.
Inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović zato insistira da Ministarstvo usmeri sredstva samo lokalnim samoupravama koje su uključene u regionalne centre.
„Vi imate jednu kantu koju ja sad sklonim, a vi i dalje pravite otpad. Ako nemam drugu kantu da vam dam, vi ćete baciti pored mesta gde je bila kanta. Morate mi obezbediti mesto gde da ostavim taj otpad. Ako to ne uradite, opet nastaje nešto što zovemo divlja ili nesanirana deponija“, kaže Jezdimirović.
Ruma, primer dobre prakse
Stručnjaci i zvaničnici su saglasni u Rumi više neće biti đubrišta, zato što je stvoren regionalni centar za upravljanje otpadom, gde će se odnositi smeće sada kada je uklonjena nesanitarna deponija.
„Zatvorila je svoju nesaniranu deponiju onog trenutka kada je imala mogućnost da otpad nosi na regionalnu deponiju – Srem-Mačva. Nažalost, da to nije bio slučaj, odmah bismo pored zatvorene deponije imali novu, jer otpad svakodnevno nastaje – u proseku 1,3 kilograma po osobi“, insistira Jezdimirović.
Adam Šukalo naglašava da je konkurs raspisan za sve jedinice lokalne samouprave – opštine, odnosno gradove.
„Vi ne možete proceniti gde se mogu pojaviti divlje deponije, jer nesanirane deponije imaju neku drugu karakterizaciju i one na drugi način opisuju i normativno i suštinski svoju upotrebnu vrednost koja se završava upravo otvaranjem ovih regionalnih centara“, ističe Šukalo.
Beskonačno uklanjanje divljih deponija
Iz Ministarstva naglašavaju da ulažu i u uklanjanje divljih deponija.
Takvih, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, postoji više od 2.500 takvih smetlišta.
Međutim, podaci Agencije pokazuju i da se 85 odsto uklonjenih divljih deponija vraća se na istom tom mestu ili kao nova deponija.
Državni sekretar u resornom Ministarstvu naglašava da je nedavno organizovan konkurs za uklanjanje divljih deponija.
„Za desetak divljih deponija izdvojena su sredstva – oko 2.800.000 dinara smo izdvojili. Pa da li je to Palilula, da li je Novi Beograd, da li je Stari grad, svuda može da se napravi divlja deponija“, objašnjava Šukalo.
Pozivao je na savest građana da ne bacaju smeće i otpad tamo gde vide da je ostavljeno.
Pet godina akcija uklanjanja nesanitarnih deponija
Od 2020. godine do danas sređeno je 15 nesaniranih deponija, računa Ministarstvo.
Da sutra ne bi nastale nove divlje deponije, potrebno je da građani savesnije postupaju, ali i da država obezbedi više centara za otpad.
U suprotnom će se u krug stvarati deponije, a zatim finansirati njihovo uklanjanje.
