Tokom prošle godine centri za socijalni rad u našoj zemlji identifikovali su 177 žrtava dečjeg braka – 19 dečaka i 158 devojčica. Iako podaci o nacionalnoj pripadnosti govore da maloletnički brakovi postoje u mnogim nacionalnim manjinama i svim sredinama naše zemlje, ovaj fenomen najčešći je među decom romske nacionalnosti.
Od 177 mališana koji su prošle godine stupili u (ne)formalni brak, 117 su Romi – i to 102 devojčice, od kojih je 39 mlađe od 16 godina, ističe se u „Izveštaju o radu ustanova socijalne zaštite u zaštiti dece od dečjih brakova za 2024. godinu” Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Kako se navodi, podaci o deci žrtvama dečjeg braka prikupljaju se iz centara za socijalni rad, Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i centara za porodični smeštaj i usvojenje, a od 2019. godine, kad je Republički zavod za socijalnu zaštitu počeo sa prikupljanjem podataka o žrtvama dečjeg braka, uočeno je da su svake godine najviše pogođena romska deca.
Tokom protekle godine, najveći broj slučajeva dečjih brakova prijavili su Novi Sad (37) i Leskovac (13), dok su Bojnik, Vranje, Zrenjanin i Kraljevo prijavili po sedam slučajeva. Međutim, 25 centara za socijalni rad nije dostavilo podatke, pa su podaci kojima raspolaže Republički zavod za socijalnu zaštitu nepotpuni. Primera radi, Centar za socijalni rad Novi Bečej dostavio je obaveštenje da nema dece žrtava dečjeg braka, što je veoma zabrinjavajuće, imajući u vidu broj Roma koji žive na toj teritoriji. Slična je situacija i u Beogradu, gde izveštaj nisu dostavila četiri odeljenja – Zemun, Obrenovac, Savski Venac i Čukarica, pa je potpuno jasno da podatak o devetoro dece koja su lane postala žrtve dečjeg braka u Beogradu ne predstavlja realnu situaciju.
Iako se u odnosu na 2019. godinu ukupan broj evidentiranih žrtava dečjeg braka povećao za 1,75 odsto, broj evidentirane romske dece žrtava dečjeg braka povećan je za čak 17 procenata. Posmatrano u šestogodišnjem periodu, udeo romske dece (većinom devojčica) najviši je upravo u 2024. godini i iznosi 66 odsto. Najveći broj žrtava dečjeg braka ima između 16 i 17 godina, ali nije zanemarljiv ni broj od 49 dece mlađe od 16 godina, od kojih su 48 devojčice.
Od ukupnog broja žrtava dečjeg braka, svega 22 deteta su lane bila bez roditeljskog staranja, a 155 njih imaju jednog ili oba roditelja. S obzirom na to da je od 2019. do 2024. udeo dece pod roditeljskim staranjem kontinuirano visok, jasno je da su roditelji odgovorni za sklapanje dečjeg braka, odnosno da podstiču, podržavaju ili imaju pozitivan stav u odnosu na ovu pojavu. Prema aktuelnom izveštaju centara za socijalni rad, planira se ili se vodi postupak lišenja roditeljskog prava roditelja 126 dece, ali je nepoznato da li je razlog tome stupanje dece u brak ili nešto drugo.
Kada se posmatraju podaci o zaposlenosti roditelja žrtava dečjeg braka, odnosno podaci o prihodima koje oni ostvaruju, dolazi se do zaključka da je gotovo polovina njih nezaposlena, dok je čak 58 odsto romskih roditelja nezaposleno. S druge strane, pravo na neku materijalnu pomoć ostvarile su 122 majke (od kojih 106 romskih) i 68 očeva (59 romskih). Podaci takođe govore da 18 majki nema baš nikakva novčana primanja, što ukazuje na podređen i ekonomski zavisan položaj žene, koji je jedan od faktora očuvanja dečjeg braka kao ostatka patrijarhalnog modela organizacije porodice, nezavisno od nacionalne pripadnosti.
Posmatrajući tip porodica iz kojih dolaze žrtve dečjeg braka, može se konstatovati da gotovo polovina potiče iz jednoroditeljskih porodica, a najveći broj njih čine majke s decom. Podaci o rizičnom ponašanju roditelja dece žrtava dečjeg braka govore da su se tri majke bavile prostitucijom, dve majke i tri oca bavili su se trgovinom ljudima, a jedna majka i dva oca živeli su u kriminogenom okruženju. Dva oca imaju problem s bolestima zavisnosti, 14 očeva i dve majke bili su na odsluženju zatvorske kazne, četiri majke i dva oca vode se kao psihijatrijski bolesnici, a u psihijatrijskoj ustanovi nalazile su se tri majke. Prosjačenjem su se bavile četiri majke, a skitnja je bila zabeležena kod četiri majke. Međutim, centri nisu dostavili podatke o rizičnom ponašanju 95 majki i 86 očeva, što je isuviše veliki broj roditelja za koje ne postoje podaci, imajući u vidu da je porodična istorija veoma bitna za planiranje zaštite žrtve dečjeg braka, ističu autori ovog izveštaja.
Kako se navodi, veoma važan rizik od dečjeg braka predstavlja iskustvo roditelja, odnosno činjenica da su roditelji ili drugi članovi porodice stupili u maloletnički brak. Podaci govore da je lane neko od bliskih srodnika 70 dece imao iskustvo dečjeg braka, a analizom podataka u proteklih šest godina može se utvrditi da udeo roditelja sa iskustvom dečjeg braka u ukupnom broju roditelja ove dece u proseku iznosi 14 odsto. Međutim, udeo romskih roditelja sa iskustvom dečjeg braka znatno je viši – gotovo dve trećine njih stupili su u brak kao maloletnici.
