„Kada žena ima doživljaj da će biti ugrožena materinstvom, odnosno da će njen život biti neuporedivo komplikovaniji zbog bebe, ona odlučuje da žrtvuje dete kako bi spasila sebe.
Treba imati na umu da nečiji izbor da bude roditelj nije uvek svestan. Sa druge strane, niko od nas ne zna kako će se snaći u ulozi roditelja dok beba ne dođe na svet”, ukazuje psihijatar i porodični psihoterapeut dr Nevena Čalovska Hercog, uz napomenu da etički standardi profesije zabranjuju da se u javnosti govori o konkretnom slučaju i psiho(pato)logiji majke koja je ostavila bebu pored kontejnera. Ona ističe da jedna od dominantnih hipoteza koja objašnjava fenomen ostavljanja beba glasi da je u pitanju poremećaj biološkog nagona, do koga dovodi ili lična psihopatologija ili socijalne okolnosti.
Devetnaestogodišnja majka koja je pre nekoliko dana ostavila svoju novorođenu bebu pored kontejnera u Zemunu, podsetimo, uhapšena je po nalogu višeg javnog tužioca i sumnjiči se za teško ubistvo u pokušaju. Ona je devojčicu staru 20 dana ostavila u najlon kesi pored kontejnera, a dete je spaseno samo zahvaljujući neverovatno srećnom sticaju okolnosti, odnosno činjenici da je njegov plač čula žena koja je tuda prolazila. Posle dijagnostike u KBC Zemun, beba je smeštena u Institut za majku i dete, a Gradski centar za socijalni rad preuzeće mere iz svoje nadležnosti kada je u pitanju sudbina ovog deteta.
Dr Nevena Čalovska Hercog napominje da, iako nam je tehnologija omogućila da svoju bebu uz pomoć 4D ultrazvuka vidimo i pre rođenja, kada se dete zaista rodi – ono uvek predstavlja potpuno iznenađenje.
„Živimo u kulturi koja je centrirana na decu i u kojoj se roditeljstvo veoma visoko vrednuje, zbog čega često idealizujemo majčinstvo i roditeljstvo, pa postoji snažan socijalni imperativ da se u njemu mora uživati. Upravo zbog toga, naše društvo ne prepoznaje majke koje možda nisu spremne za novu životnu ulogu, a u situaciji u kojoj su porodica i prijatelji oduševljeni dolaskom prinove, žene koje ne mogu da se adaptiraju na novonastalu situaciju često nemaju kome da se požale i načini na koje pokušavaju da prevaziđu svoje mentalne tegobe ne daju rezultata”, upozorava naša sagovornica.
Ona skreće pažnju na činjenicu da je ostavljanje bebe složen fenomen i uvek postoji rizik da se prioritet pruži jednom tumačenju, a zapostave ostala, jer se neke žene mogu odlučiti na ovaj korak zbog postpartalne psihoze, a druge zbog teške socijalne situacije u kojoj su se našle.
„Roditeljstvo je veliki izazov, ne samo za majku već i za celo društvo – zbog toga treba razmisliti kako sistem socijalne zaštite može da zaštiti majke koje su pod rizikom da napuste svoje dete. Jedno od rešenja su anonimni porođaji, drugi su materinski domovi, a treći su patronažne sestre koje u nekim zemljama borave sa majkama više sati tokom dana u prvom mesecu nakon porođaja – ne samo da bi je naučile kako se kupa i previja beba već i da bi joj pomogle oko ulaska u novu životnu ulogu i primetile eventualne znake tzv. bebi bluza, odnosno postpartalne depresije. Veoma je važno da porodilja od porodice dobije podršku, umesto velikih očekivanja da se sjajno snađe u ulozi majke”, zaključuje naša sagovornica.
Iako bebe ostavljene na ulici izazivaju veliko interesovanje javnosti, ove situacije su, srećom, retke. Mnogo su češći slučajevi da majke ostave dete u porodilištu, jer su prestrašene teškim dijagnozama i lošim zdravstvenim prognozama svojih beba – ovakvih slučajeva je između deset i 15 godišnje.
Direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici Zoran Milačić kaže da se ove bebe mogu urgentno zbrinuti u prihvatilištu ove ustanove, ukoliko nemaju nikakvih zdravstvenih problema. Naime, to je jedna vrsta hitnog smeštaja, dok Centar za socijalni rad ne proceni situaciju i utvrdi da li će dete biti vraćeno u porodicu ili će se nastaviti sa zaštitom u nekoj od ustanova socijalne zaštite. Naime, u ovakvim situacijama centar postaje „treći” roditelj ostavljenom detetu, a njegovi stručni saradnici vrše procenu cele situacije, počev od okolnosti koje su dovele do ostavljanja bebe, preko procene da li porodica može ponovo da preuzme brigu o ostavljenom detetu, pa sve do utvrđivanja zakonske odgovornosti roditelja.
Vrste odgovornosti i lišavanje roditeljskog prava
Stručnjaci za porodično pravo objašnjavaju da odgovornost majki koje ostave bebe može biti krivično-pravna i građansko-pravna. Naime, u svakom pojedinačnom slučaju tužilaštvo utvrđuje da li ima elemenata krivičnog dela, a Centar za socijalni rad u okviru svoje nadležnosti preduzima mere građansko-pravne odgovornosti roditelja. Napušteno dete prvo se zdravstveno zbrinjava, a Centar za socijalni rad utvrđuje kompetentnost roditelja, kao i mogućnosti da se dete smesti u neku srodničku porodicu. Ukoliko procene da je porodica u stanju da vodi računa o detetu, ali im je potrebna podrška sistema, sa njima se radi porodična terapija, a ako procena pokaže njihovu nekompetentnost, utvrđuje da je dete trajno lišeno roditeljskog i porodičnog staranja. U tom slučaju, dete se smešta u hraniteljsku ili usvojiteljsku porodicu. Zakon takođe predviđa da neko može biti lišen porodičnog prava u odnosu na svu decu, ali i u odnosu na samo jedno dete.
