Prodavnice polovne odeće kod nas odavno postoje. To je način da se uštedi, ali i da se čuva životna sredina. Tekstilni otpad svrstan je među vodeće zagađivače zemljišta i vode. Koliko se često odlučujemo za kupovinu polovne garderobe?
Pratiti trendove zovemo „pomodarstvo“, jer upravo su moda i garderoba nešto što se menja iz sezone u sezonu. Statistika kaže da se svake godine u Srbiji proda više od 80 hiljada tona odeće, odnosno 12 kilograma garderobe po osobi.
Hiperprodukcija odeće postala je i svetski ekološki problem, jer ona vremenom završava kao otpad, a garderoba u sebi sadrži veliki broj teško razgradivih materijala. Kupovina polovne garderobe neki tretiraju kao način da se smanji zagađenje, a istovremeno predstavlja i značajnu uštedu za kućni budžet.
Na pitanje da li kupuju „sekend hend“ garderobu jedna sagovornica odgovara: “ Da. Zato što je najbolja i zato što čuvamo našu okolinu, a ima fantastičkih stvari“, a druga dodaje:
“Ja u sekond handu ne kupujem garderobu, ali moja jedna od najboljih drugrica jako puno stvari kupuje i to je nešto nasledila iz Holandije. Može da se nađe i firmirano i lepo, ali ja nisam iz te priče.“
Kažu da o ukusima i modi ne treba diskutovati, ali diskutabilan je naš odnos prema kupovini polovne odeće. Stiče se utisak da koliko ima prodavnica koje rade, toliko ima i zatvorenih lokala. Oni koji rade tržištu se nameću niskim cenama i širokom ponudom.
„Mi nastojimo da tu najviše klasika po veleprodajama uzimamo i tu stavrno ima dobrih, dosta i novih modela u jako dobrom stanju. Ima i markiranih artikala, tako da može stvarno dobrih stvari da se nađe”, navodi Branislav Veskov iz jednog zrenjaninskog „sekend hend šopa.
Na globalnom nivou godišnje se proizvede oko 92 miliona tona tekstilnog otpada. Procenjuje se da su sintetički materijali, završna obrada i boje u proizvodnji tekstila odgovorni za 20 posto globalnog zagađenja vode.
„Što se tiče bojenja to je dosta problem koje boje se koriste, znači isto mogu da se koriste što bi rekli eko-proizvodi i da se vodi računa o tome dosta plastike, dosta poliestara ima recimo, a to je mikroplastika i tako dalje. Recimo da treba se posvetimo prirodnim materijalima, biorazgradivim materijalima“, kaže dr Milada Novaković sa Visoke tehničke škole strukovnih studija u Zrenjaninu.
Tekstil je moguće reciklirati, a životni vek produžiti kupovinom polovne odeće. Prema poslednjim istraživanjima oko 50 odsto građana Srbije poklanja garderobu, dok je 30 odsto njih baca.
