U organizaciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd i Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo, pre više od godinu dana, održana je prezentacija nominacionog procesa „Smederevska tvrđava od prestonog grada do svetske baštine“, a povodom pokretanja procedure upisa Smederevske tvrđave na Listu svetske baštine Uneska. Dokle se stiglo sa izradom potrebne dokumentacije, saznaćemo u priči Ane Pendić Stanković.
Smederevska tvrđava je spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se od 2010. godine nalazi na preliminarnoj listi Uneska. Proces nominacije je dugačak i brojni su uslovi koji moraju da se ispune kako bi se izradio nominacioni dokumet, koji će biti predat Centru za svetsku kulturnu baštinu Uneska. Dokument u kojem je prikazan kulturološki vrednosni značaj Tvrđave je završen.
„Kada se predaje nominacioni dosije, predaje se i plan upravljanja. E sad, taj plan upravljanja je u izradi, međutim, on ne podrazumeva da samo grupa stručnjaka koja je izrađivala nominacioni dosije, izradi taj dokument i plasira ga, nego je neophodno da sarađujemo i sa lokalnom zajednicom. Dakle, veoma mnogo sastanaka u upravi Smedereva, veoma mnogo sastanaka sa građanima Smedereva, pa između ostalog, potrebni će biti i sastanci sa nosiocima prava parcela koje se nalaze oko smederevske Tvrđave“, navodi Maja Đorđević, arheolog Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd.
Izrada plana upravljanja je složeniji proces. Da bi se, između ostalog oplemenio i uredio prostor unutar i oko same tvrđave i da bi mu se dodelila određena namena, potrebno je da se reše brojni problemi.
„Oni su sa jedne strane funkcionalni i praktični, pre svega vezani su za prugu koja odvaja grad od smederevske tvrđave, teretnu luku koja je u neposrednom okruženju, to stvara i jednu ružnu sliku, a i funkcionalno čini tvrđavu manje pristupačnom”, navodi Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Nastavlja: “Sa druge strane, unutar tvrđave imamo atletsku stazu koja je prosto neadekvatan objekat u jednom prostoru kakva je tvrđava. Tako da se nadamo da će ovaj proces biti nešto što podstiče rešenja.“
Pre nekoliko godina, komisija za saradnju sa Uneskom je pokušala da sve dunavske Tvrđave u Srbiji predloži za upis na Listu svetske baštine, ali su dobili negativan odgovor.
„Ja sam zbog toga veoma pozitivno iznenađen što ovaj ceo process koji se dogodio za upis, odnosno predlog upisa za smederevsku tvrđavu ide tako dobrim putem, tako dobrim tokom. Od presudnom značaja jeste da smo prepoznali neku vrstu lepote koja ima u sebi vrednosti, ne samo materijalne kulture, a to je onda nešto što će ostati za sve buduće generacije“, naglašava dr Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.
Smederevska tvrđava je najveća ravničarska tvrđava u Evropi i jedini sačuvani srpski srednjovekovni dvor. Sagradio ju je Despot Đurađ Branković u 15. veku na ušću reke Jezave u Dunav, kao upravno, vojno, privredno, kulturno i crkveno sedište srpske Despotovine. Kada je 1459. godine, Smederevo palo pod tursku vlast, bio je to i kraj srednjovekovne srpske države.
