Bolja „protočnost“ ulica, više biciklista, a manje automobila na ulicama, smanjenje potrošnje energije zamenom stolarije i postavljanjem izolocije, korišćenje toplotnih pumpi, gasa i drugih ekološki prihvatljivijih energenata za grejanje domaćinstava, mere su koje mogu doprineti smanjenju zagađenja vazduha u Nišu, rečeno je na tribini „Za čistiji vazduh“ koje je juče organizovao Centar za medije D1.
Direktorka Centra za medije D1 Dušica Dejić kazala je da bi nadležni organi konačno trebalo da počnu da rade na rešavanju problema aerozagađenja jer su podaci zdravstvenih ustanova zabrinjavajući.
„Sve zdravstvene ustanove u Nišu beleže povećan broj obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća, astme, i alergijskih reakcija. Pedijati beleže veći broj dece obolele od bronhijalne astme. Godišnje u našoj zemlji oboli 7.000 ljudi od raka pluća, čak 5.000 ljudi umre, po tome smo na prvom mestu u Evropi“, istakla je Dejić.
Programski direktor Platforme za energetsku tranziciju i nekadašnji energetski menadžer Grada Niša Bojan Gajić izjavio je da smatra da Grad Niš nije uradio dovoljno i nije uradio sve što je u njegovoj moći da spreči problem aerozagađenja.
„Plan kvaliteta vazduha čija je izrada krenula pre nekoliko godina još nije usvojen od strane Grada Niša tako da Niš praktično i nema sada jasno definisan planski okvir za realizaciju mera u ovoj oblasti“, izjavio je Gajić.
Prema njegovim rečima, problem zagađenja vazduha druge zemlje rešile su gašenjem prvenstveno individualnih ložišta, koja su, posebno na Balkanu, najveći zagađivači.
„Osim što na neefikasan način koriste ogrevno drvo ili ugalj, domaćinstva vrlo često koriste vlažna i nekvalitetna drva. Isključivanje individualnih ložišta na način kako se koriste kod nas je najznačajnija mera koja se primenjivala ne samo u regionu, već svuda u svetu“, izjavio je Gajić.
Kada pričamo o aerozagađenju, dodao je Gajić, smanjenje potrošnje energenata je je vrlo bitno.
„Ulaganje u energetsku efikasnost gradskih objekata, postavljanje izolacije, zamena stolarije u domaćinstvima i stambenim zgradama takođe daju izuzetno veliki efekat“, istakao je Gajić.
On je kazao da se u saobraćaju mogu primeniti značajne mere, naročito jer se kod nas mnogo koriste vozila koja koirste fosilna goriva i vrlo malo su zastupljena električna vozila i vozila na druge ekološki prihvatljive energente.
Profesor Departmana za ekologiju i bilogiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu Slaviša Stamenković rekao je da su u Nišu, kao i u drugim gradovima u Srbiji, najveći zagađivači vazduha industrija, motorni saobraćaj i domaćinstva koja za grejanje koriste ugalj i drva.
„Nekada motorni saobraćaj zna da ima dominantnu ulogu u zagađivanju vazduha, naročito u zimskim mesecima i određenim meterološkim uslovima“, izjavio je Stamenković.
Dugoročna mera, kazao je on, za smanjenje zagađenje vazduha jeste prelazak na napredniju tehnologiju motornog saobraćaja i pokušaj da se motorni saobraćaj minimizira u korist biciklističkog saobraćaja.
„Jedan od načina za smanjenje zagađenje vazduha je bolja regulacija saobraćaja i protočniji saobraćaj, imajući u vidu poznatu stručnu činjenicu da je rad motora u mestu najveći zagađivač vazduha. Svedoci smo da saobraćajnice poslednjih godina i decenija nisu menjale profil, a broj vozila je značajno povećan“, istakao je Stamenković.
Većnik za komunalnu delatnost niške Opštine Medijana Miloš Bošković kazao je da su evropske zemlje smanjile broj vozila na ulicama tako što su smanjile broj kolovoznih traka namenjenih automobilima, a povećale broj traka namenjenih biciklistima.
„To funkcioniše u Londonu, Parizu. Kada bi Ulicu vožda Karađorđa sa četiri trake smanjili na tri, a jednu ostavili za biciklite, deo vozača bi u jednom trenutku pomislio da su biciklisti brži od njih i prešao bi na bicikle“, izjavio je Bošković.
On je kazao da da mora da se napravi jedan rez i da se vozačima automobila kaže da nisu toliko dobrodošli, već da se prednost daje biciklistima.
