Dok Sjedinjene Američke Države na čelu sa novom administracijom ocenjuje uvođenje carina kao „Dan oslobođenja”, za proizvođače aluminijuma u Srbiji to predstavlja samo nastavak već započete noćne more.
Severnoamerički kontinent ne predstavlja najveće tržište na kojima proizvođači Srbije izvoze svoje proizvode, ali ne može da se isključi ni njen bitan uticaj na celokupnu ekonomsku sliku države. Kako navodi „Trejding ekonomiks”, Srbija je u 2023. godini beležila vrednost izvoza aluminijuma i aluminijumskih proizvoda u iznosu od 620 miliona dolara, što je činilo 1,94 odsto ukupnog izvoza Srbije. Za period januar–oktobar 2024. godine, ukupan izvoz robe na američko tržište je približno bio 814,4 miliona američkih dolara.
– Posle mnogo godina napornog rada i ulaganja u sertifikovanje naših proizvoda konačno su stigli rezultati. U 2024. godini naš izvoz u SAD je iznosio sedam miliona dolara – izjavljuje za „Politiku” Dragan Kršanin, direktor kompanije „Tehnomarket”, koja se već 35 godina bavi proizvodnjom aluminijskih konstrukcija za primenu u arhitekturi i građevinarstvu.
Sanja Stanimirović, generalna direktorka kompanije „Testeral”, koja proizvodi aluminijumske prozore, fasade i ventilacijske obloge, navodi da je proces osvajanja američkog tržišta trajao pet godina, zbog činjenice da više od 70 odsto ovih proizvoda izvoze upravo u SAD.
Oboje ističu da prvobitne carine od 25 odsto koje je SAD nametnuo proizvođačima i izvoznicima aluminijuma i čelika početkom februara, već je u startu u značajno otežalo dalji izvoz proizvoda u SAD, a ekonomiju je uvelo u stanje neizvesnosti. Najnovije carine od 37 odsto su samo produžetak agonije. Čekaju da vide šta će se promeniti za 90 dana.
– U ovoj godini ne očekujemo pad prihoda, jer imamo već ugovorene poslove i planiranje isporuke. Međutim, profit će se značajno smanjiti na nivou naše grupacije, jer u Americi poslujemo preko naše ćerke kompanije, na koju se carine primenjuju odmah po ulasku robe na američko tržište – navodi Stanimirovićeva.
Na pitanje da li se očekuje pad zaposlenosti, budući da celokupne carine značajno utiču na finansijsku sliku kompanija, Kršanin ističe da će se njegovo preduzeće boriti za očuvanje svih radnika na radnim mestima, imajući u vidu da većina njih radi u „Tehnomarketu” između 20 i 30 godina, dok Stanimirovićeva dodaje da će, u slučaju „Testerala”, biti prinuđeni da revidiraju svoje finansijske planove ukoliko ove carine ostanu.
Novonastala situacija na tržištu je, pak, dovela do niza opcija za inovacije i alternativa za spasavanje dosadašnjeg trgovanja aluminijumom.
– Ovo je pravi korak za restrategiju i ubrzan izlazak na druga tržišta, što je ujedno i deo naše dugoročne ambicije. Do sada smo to odlagali zbog intenzivne ekspanzije i fokusa na SAD, ali sada vidimo prostor za širenje našeg prisustva i na druga tržišta koja prepoznaju kvalitet srpskih proizvoda – ističe Stanimirovićeva.
Kršanin dodaje i problem dolaska stranih kompanija na domaće tržište radi ograničenja na američkom, što bi dodatno otežalo i njihovu konkurentnost u Srbiji. Kao izlaz iz takve situacije on navodi da bi srpska privreda trebalo da nađe način da se ugleda na neke zemlje koje pronalaze načine da odbrane svoju privredu. Potencijalno smanjenje carinskih stopa, po njegovim rečima, neće dodatno olakšati ionako već težak položaj, ocenjujući ovu situaciju da nema „nikakve veze sa logikom normalnog biznisa”. Ipak, Stanimirovićeva ističe da bi smanjenje carina omogućilo reinvestiranje u inovacije, dodatno očuvanje radnih mesta, kao i stabilnost celokupnog lanca dobavljača u vezi sa kompanijom „Testeral”.
