Goldman Saks” je procenio da će do kraja 2025. zlato ostvariti cenu od 3.000 dolara po unci, „JP Morgan” procenjuje 3.100 dolara, a drugi fondovi čak 3.300 dolara po unci.
Strahovi od trgovinskog rata koji su izazvani uvođenjem carina Kanadi, Meksiku i Kini i najavom američkog predsednika Donalda Trampa da će to isto učiniti i Evropskoj uniji uzdrmali su i tržište plemenitih metala. Cena zlata je ponovo probila rekord i dostigla 2.875 dolara po unci. Iako je ovaj skok u skladu sa rastom cene zlata u proteklih godinu dana, sa 2.000 dolara po unci početkom 2024, investitorima se ne dopada bilo kakva neizvesnost u ulaganjima. Kako za „Politiku” objašnjava Drago Matović, ekonomski analitičar iz kompanije „Taveks zlato i srebro”, najskoriji vetar u leđa ceni zlata su tržišne neizvesnosti uoči najavljenih carina iz SAD.
– To je veliki udar na slobodnu trgovinu i tržišnu stabilnost. Carine stvaraju veliku prepreku i troškove mnogim preduzećima koje će se na kraju preneti na potrošače. Bitnije, najveći rizik je eskalacija i recipročnost, gde se s vremenom postavlja sve više tarifa i barijera na trgovinu. Ovakva neizvesnost je pogurala investitore i firme da preduzmu mere predostrožnosti. Između ostalog, mnogi su se okrenuli zlatu, koje se tretira kao jedna od najsigurnijih investicija od strane institucija i investitora širom sveta – objašnjava Matović. Kako bi izbegli oporezivanje sirovina – poput nafte, retkih metala i plemenitih metala – robne berze, finansijski konglomerati i proizvođači počeli su da gomilaju takve resurse.
– To je bio slučaj i sa zlatom. Od 1. januara 2025. godine u Sjedinjene Američke Države ušlo je osam miliona unci zlata. Od toga, samo u periodu od 27. do 31. januara uvezeno je 1,72 miliona unci. Zbog prošlomesečnog šoka tražnje, isporuka zlata iz Londonske berze (London Bullion Market Association) sada traje između četiri i osam nedelja. Standard pre novembra 2024. godine (kada je Tramp izabran) bio je dva do tri radna dana – ističe on. Zlato je svakako sredstvo obezbeđenja koje ostvaruje najbolje rezultate u kriznim ili nestabilnim periodima. Na pitanje kakve su sada prognoze za dalje kretanje cene zlata naši sagovornici navode da je nezahvalno praviti predviđanja. Iz kompanije „Taveks zlato i srebro” navode da smo prošli kroz jednu od najznačajnijih godina u istoriji cene zlata. Kada ovaj rast prilagodimo inflaciji, možemo videti da je ovaj rast cene veći čak i od skoka zlata osamdesetih godina prošlog veka.
– Većina finansijskih giganta očekuje dalji rast cene zlata. „Goldman Saks” je procenio da će do kraja 2025. zlato ostvariti cenu od 3.000 dolara po unci, a „JP Morgan” procenjuje 3.100 dolara, pa do 3.300 dolara po unci, koliko očekuju drugi fondovi.
Nemoguće je znati koja cena će se ostvariti na berzi, ali možemo reći da su tržišni subjekti optimistični kada je u pitanju rast cene zlata – kaže Drago Matović. I analitičari „Bank of Montreal” su izjavili da su carine koje su već uvedene i one koje se najavljuju protiv EU, snažan vetar u leđa ceni zlata. Naš sagovornik kaže da su SAD i EU ogromni trgovinski partneri, sa godišnjim obrtom od preko 650 milijardi dolara, te ako bi došlo do destabilizacije ovog odnosa, to bi se definitivno odrazilo na cenu zlata. Iz Narodne banke Srbije kažu da zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, pa ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.
– S obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive, a kao deo ukupnog ulaganja omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive, a naročito sa valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diversifikacije ukupnih ulaganja – kažu naši sagovornici iz centralne banke. Da podsetimo da je cena zlata (izražena u američkim dolarima) od početka 2019. godine porasla za više od 125 odsto, što je višestruko više od rasta opšteg nivoa cena u razvijenim zemljama u istom periodu. Iz NBS objašnjavaju da je tokom 2024. godine cena zlata porasla za oko 27 odsto, a od početka 2025. godine oko 10 procenata.
– Ipak, bilo je i perioda kada je zabeležen pad cene zlata. Tako je od trećeg kvartala 2011. do sredine 2013. godine cena zlata pala za oko 36 odsto, od polovine 2020. do trećeg kvartala 2021. za oko 18, a tokom drugog i trećeg kvartala 2022. godine za oko 20 procenata – ističu oni. Takođe, dodaju da bi trebalo imati u vidu da zlato nije kamatonosni oblik aktive i da ga odlikuje velika volatilnost cene (moguća značajna promena cene u oba smera), što znači da se osim dobitaka mogu ostvariti i značajni gubici po osnovu ulaganja u zlato. I to bi svakako trebalo razmotriti prilikom donošenja investicionih odluka, ističu naši sagovornici.
