Neverovatna sposobnost krave da živi ne jedući ništa osim trave jedno je od čuda prirode, ali ima svoju cenu…
Pošto trava fermentira u buragu — jednom od četiri odeljka u želucu životinje — ona prirodno proizvodi metan, gas staklene bašte 28 puta jači od CO2, iako kraće opstaje u atmosferi. Metan se oslobađa podrigivanjem i puštanjem gasova, a u proseku jedna krava može da ga proizvede oko 90 kg godišnje, piše CNN.
Gas se takođe oslobađa i kroz đubrivo. Neke farme već koriste aditive za hranu koji pomažu u smanjenju proizvodnje metana u stomaku krave, ali oni imaju brojne nedostatke, jer nisu toliko efikasni, pogotovo ako životinje po pašnjacima mogu slobodno da lutaju.
Vakcina bi mogla da bude alternativa, a Institut Pirbrajt u Velikoj Britaniji, virološka laboratorija koja se bavi stokom, sprovodi trogodišnju studiju za njen razvoj.
„Privlačnost vakcine kao dela rešenja je u tome što je to dobro usvojena, uobičajena praksa, sa infrastrukturom koja to već može da uradi, a ljudi su upoznati sa prednostima vakcinacije za zdravlje životinja“, kaže Džon Hamond, direktor istraživanja na Institutu Pirbrajt.
„U najboljem slučaju, to će biti vakcina u jednoj dozi koju bi životinja primila relativno rano i koja bi imala efekta tokom njenog života, a cilj je apsolutni minimum od 30% smanjenja emisije metana“, rekao je Hamond.
Naučnici su radili na ideji „vakcine protiv kravljih gasova“ više od decenije, prema Hamondu, ali za sada bez opipljivih rezultata.
„U različitim zemljama bilo je značajnih ulaganja u pokušaju da se razvije ova neobična vakcina, jer to nije nužno u korist životinje, ali jeste u korist emisija štetnih gasova koje životinja može da proizvede“, kaže on.
„Da bi funkcionisala, vakcina bi morala da proizvede antitela koja se vezuju za bakterije u buragu koje proizvode metan i da ih spreče u tome“, ističe načunik.
Međutim, dodaje, razvoj vakcine veoma je složen izazov.
Potencijalni problem je dobrobit životinja, i iako se očekuje da će imati „nulti efekat“ na njihovo zdravlje, kaže Hamond, to tek treba da bude dokazano. Takođe bi moglo doći do smanjenja količine hrane koju burag može da apsorbuje, što znači da bi stoci moglo biti potrebno više hrane, povećavajući troškove za farmere.
Glavna prednost vakcine bi bila da se može davati teladi nakon rođenja, slično vakcinama protiv bolesti, koje su već u upotrebi, kaže Dirk Verling, profesor molekularne imunologije na Kraljevskom veterinarskom koledžu, koji takođe radi na projektu.
Vakcina protiv emisije metana bila bi „neka vrsta svetog grala“, prema Džozefu Mekfadenu, vanrednom profesoru biologije mlečnih goveda na Univerzitetu Kornel, koji nije uključen u projekat, jer bi jedna doza dugoročno smanjila emisiju metana kod krave, što bi olakšalo implementaciju drugih rešenja.
Međutim, dodaje on, nema definitivnih indikacija da bi vakcina bila održiva. „Biće potrebno neko vreme i mnogo životinja da se uradi takva vrsta posla, a to se neće dogoditi preko noći“.
