Oto­plje­nje će pri­ja­ti većini, oprez hro­nič­ni bolesnici

Po­rast tem­pe­ra­tu­re mo­že da iza­zo­ve te­go­be kod sr­ča­nih bo­le­sni­ka. – Pred­sto­je­ći pe­ri­od tre­ba­lo bi is­ko­ri­sti­ti za pro­ve­tra­va­nje pro­sto­ri­ja i bo­ra­vak na­po­lju

 

U glav­nom gra­du da­nas bi tre­ba­lo da bu­de to­pli­je, u od­no­su na pret­hod­ne da­ne kad je tem­pe­ra­tu­ra bi­la oko nu­la ste­pe­ni Cel­zi­ju­sa. Oče­ku­je se da će naj­vi­ša bi­ti do 13 ste­pe­ni, a za vi­kend bi ži­va u ter­mo­me­tru tre­ba­lo da do­stig­ne čak 17. po­de­lak. Ova pro­me­na ne bi tre­ba­lo da iza­zo­ve zdrav­stve­ne te­go­be kod ve­ći­ne sta­nov­ni­ka, na­vo­di dok­tor­ka Rad­mi­la Še­hić i uka­zu­je da je pra­vo vre­me da se ma­lo iza­đe iz za­tvo­re­nih pro­sto­ri­ja.

– U ku­ća­ma je le­glo ka­pljič­nih in­fek­ci­ja jer se lju­di za­tva­ra­ju zbog hlad­no­će i ne pro­ve­tra­va­ju re­dov­no pro­sto­ri­je, iako se ta­ko sma­nju­je kon­cen­tra­ci­ja vi­ru­sa. U to­ku to­plih da­na tre­ba­lo bi bi­ti na­po­lju jer smo ta­ko uda­lje­ni­ji od dru­gih lju­di i pre­nos re­spi­ra­tor­nih in­fek­ci­ja svo­di se na mi­ni­mum. Zim­ski pe­ri­od je naj­po­god­ni­ji za vi­ru­se. Sa­da smo ima­li eks­plo­zi­ju gru­pa i ri­no­vi­ru­sa. Da­kle, to vre­men­sko pro­to­plja­va­nje u smi­slu vi­ru­snih in­fek­ci­ja sa­mo ide u ko­rist po­bolj­ša­nja sta­nja lju­di – ob­ja­šnja­va Še­hi­će­va.

To­pli­je vre­me pri­ja­će ve­ći­ni su­gra­đa­na, ali pro­me­na tem­pe­ra­tu­re u krat­kom vre­men­skom in­ter­va­lu je op­te­re­će­nje za lju­de ko­ji ima­ju ne­ka zdrav­stve­na obo­lje­nja, a na­ro­či­to sr­ča­na.

– Oni ko­ji ima­ju pro­ble­ma sa krv­nim pri­ti­skom, sa ra­stom tem­pe­ra­tu­re do­ži­ve nje­gov pad. Ta­da se ši­re krv­ni su­do­vi. sma­nju­je se i vo­lu­men kr­vi ko­ja ide ka vi­tal­nim or­ga­ni­ma, pre sve­ga sr­cu, mo­zgu, bu­bre­zi­ma i je­tri. Ko­ro­nar­ni bo­le­sni­ci mo­gu da ose­te sla­bost u mi­ši­ći­ma i ru­ka­ma, pad kon­cen­tra­ci­je, ste­za­nje u gru­di­ma jer je sma­njen do­tok ki­se­o­ni­ka u sr­ce, od­no­sno sr­ča­ni mi­šić. Kod onih ko­ji pi­ju le­ko­ve da bi sni­zi­li pri­ti­sak mo­gu da se de­se raz­ne kom­pli­ka­ci­je jer nji­ma le­ko­vi već oba­ra­ju pri­ti­sak, a po­rast tem­pe­ra­tu­re u spo­lja­šnjoj sre­di­ni do­vo­di do još zna­čaj­ni­jeg pa­da – ob­ja­šnja­va dok­tor­ka.

Pa­ci­jen­ti ko­ji ima­ju pro­blem sa cen­tral­nom cir­ku­la­ci­jom ili su pre­le­ža­li šlog u ovom pe­ri­o­du mo­gu da ose­te ja­ke gla­vo­bo­lje, vr­to­gla­vi­cu, bla­gi pad kon­cen­tra­ci­je i muč­ni­nu, do če­ga do­vo­di ta­ko­đe pad pri­ti­ska.

Po­rast tem­pe­ra­tu­re za de­set ste­pe­ni zdrav or­ga­ni­zam to­le­ri­še, is­ti­če Še­hi­će­va, kao i cen­tar za ter­mo­re­gu­la­ci­ju. Me­te­o­ro­pa­te, ne­u­ro­ve­ge­ta­tiv­no la­bil­ni, ali zdra­vi lju­di mo­gu da do­ži­ve če­o­ne gla­vo­bo­lje, ko­je se mo­gu re­ši­ti anal­ge­ti­kom, i ma­li ose­ćaj uspo­re­no­sti, me­đu­tim ovo sta­nje ni­je ugro­ža­va­ju­će.

Sva­ka­ko, oče­ku­je nas, pre­ma me­te­o­ro­lo­škim pred­vi­đa­nji­ma, pe­ri­od u ko­me ne­će­mo mo­ra­ti da no­si­mo ka­pe i ša­lo­ve i da se pre­zno­je­ni iz jav­nog pre­vo­za hla­di­mo na­po­lju što mo­že bi­ti još je­dan uzrok pre­hla­da i ki­ja­vi­ca.