Koliko je prethodnih godina utrošeno novca iz gradske kase Niša na pojedine neopravdane investicije, teško da će se ikada sabrati i saznati. Jedno od tih neshvatljivih ulaganja, od oko pola miliona evra, odnosno oko 60 miliona dinara, svakako je metalna ograda postavljena sredinom bulevarskih saobraćajnica u gradu na Nišavi.
Promovisana na početku akcije kao „montažna i dekorativna” ova robusna ograda podelila je Bulevar Nemanjića, Bulevar dr Zorana Đinđića, Bulevar Medijana i Vizantijski bulevar. Podelila je i mirnu Ulicu Blagoja Parovića. U tridesetak meseci koliko postoji podelila je i građane Niša, mada je utisak da je daleko više onih koji ogradu smatraju najvećim gradskim ruglom.
Odluka prethodnog niškog rukovodstva da se između dva smera vitalnih saobraćajnica postavi metalna ograda objašnjena je namerom da se onemogući pretrčavanje pešaka van obeleženih prelaza. Elem, da bi se osujetila i mogućnost preskakanja niskih i svakako dekorativnijih barijera, pala je odluka da se podigne pravi metalni zid visok dva metra. Uzgred, za ogradu je privatnoj firmi iz Obreža kod Varvarina iz gradskog budžeta plaćeno više od 450.000 evra.
Epilog sage o Berlinskom zidu na niški način otpočeo je pre nekoliko nedelja, kada se na zahtev građana krenulo s demontažom ružnih barijera duž niških bulevara. Ograda se na 13 lokacija skraćuje kako bi odvijanje saobraćaja i kretanje pešaka bilo bezbedno i preglednije. Odnosno, da bi pešački prelazi mogli da se koriste i da niko usled smanjene vidljivosti zbog visokih ograda ne bi bio ugrožen. Uklanjanje delova skupe metalne ograde u dužini od oko 400 metara propraćeno je objašnjenjem da u „staro gvožđe” odlaze jer ometaju normalno odvijanje saobraćaja. I opet se ističe da se sve radi zarad bezbednosti učesnika u prometu, ponajpre pešaka. Dakle, kao razlozi za demontiranje metalnog bedema navode se isti argumenti koji su korišćeni i u vreme njegovog podizanja, 2022. godine.
Ipak, odgovore na neka pitanja novo gradsko rukovodstvo je dužno Nišlijama. Na primer, čija je nestručnost i tvrdoglavost prouzrokovala ruženje grada, koje je potrajalo tridesetak meseci? I, naravno, koliko će saniranje nečije nepromišljene i neutemeljene odluke koštati lokalne poreske obveznike, preko onih gotovo pola miliona evra koliko je ograda plaćena?
Nema sumnje da bi građane zanimalo i ko je iz prethodnog rukovodstva došao na ideju da Ulicu vojvode Putnika, jednu od najlepših u gradu, rekonstruiše nauštrb bezbednosti učesnika u saobraćaju. Ova ulica, koja spaja centralnu urbanu zonu sa istorijskim i turističkim kompleksom „Bubanj” i naseljem istog imena, nekada je bila „prava kao strela”. Potom je „iskrivljena” nefunkcionalnim kružnim tokovima, uprkos tome što su se i stručnjaci i javnost oštro protivili predloženim, a nažalost i primenjenim rešenjima…
