Visina plate je ključni faktor za izbor posla. Upravo je to pokazalo najnovije istraživanje „Infostuda” sprovedeno tokom Regionalnog sajma zapošljavanja, na kojem je učestvovalo oko 6.000 ispitanika zaposlenih, nezaposlenih i onih koji se trenutno školuju, mahom iz Srbije. Za više od 66 odsto njih zarada je bila presudan kriterijum.
Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ih kao preduslov prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61 procenat). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika (37 odsto), dok radno vreme ima značaj za trećinu njih (34 odsto), a sigurnost posla za nešto više od petine (23 procenta) anketiranih.
– Zanimljivo, fleksibilno radno vreme je ključni faktor prilikom izbora poslodavca za samo petinu ispitanika (22 odsto). Ovi podaci nisu specifični samo za Srbiju – isti trend se može videti i u svim zemljama regiona, gde visina plate i međuljudski odnosi zauzimaju vodeću poziciju prilikom izbora poslodavaca – kažu u „Infostudu”.
Kada je reč o tome šta ispitanici smatraju ključnim za dobijanje posla, trećina ispitanika smatra da su to znanje i veštine. Motivacija i volja za zaposlenjem su važni za petinu ispitanika (20 odsto), dok 18 procenata naglašava značaj radnog iskustva. Samo tri odsto smatra da formalno obrazovanje igra ključnu ulogu pri zapošljavanju, što ukazuje na to da tržište rada traži praktične veštine i motivaciju, a manje formalno obrazovanje.
Na pitanje da li je plata od 1.000 evra dovoljna za pristojan život u Srbiji, najveći broj ispitanika iz Srbije (35 odsto) očekuje zaradu između 800 i 1.000 evra. Takođe, nešto manje od trećine ispitanika (28 odsto) očekuje platu između 1.000 i 1.500 evra, dok 17 procenata smatra da bi im bilo dovoljno između 500 do 800 evra. Samo svaki deseti ispitanik (13 odsto) iz Srbije očekuje platu koja prelazi 1.500 evra.
Kada se govori o motivaciji za promenu posla, više od polovine ispitanika iz Srbije (54 odsto) kaže da bi želelo da promeni posao u narednih godinu dana. Samo 16 procenata njih ne bi menjalo posao, dok ostatak smatra da bi to učinili samo ako bi bili primorani. Polovina ispitanika se ne plaši gubitka posla, dok 22 odsto izražava da je zabrinuto da će ostati bez posla. Ove brojke ipak ukazuju na visok stepen nesigurnosti na tržištu rada.
Podaci iz istraživanja takođe pokazuju da je gotovo polovina ispitanika iz Srbije (45 procenata) ove godine ostala bez povišice, što ukazuje na to da plate često ne prate inflaciju. Samo 37 procenata je dobilo povišicu, dok je 16 odsto očekuje do kraja godine.
Kada je reč o radu od kuće, više od dve trećine naših ispitanika (63 odsto) kaže da njihova radna pozicija ne dozvoljava tu opciju, dok svaki peti ispitanik (19 odsto) radi iz kancelarije. Hibridni model rada koristi 12 odsto, dok samo šest procenata ispitanika u potpunosti radi od kuće.
Što se tiče izbora poslodavca, najveći broj naših ispitanika bira kompanije u stranom privatnom vlasništvu (33 odsto), dok 27 procenata bira preduzetništvo, a 21 odsto bi radilo za državnu kompaniju. Samo 15 procenata ispitanika iz Srbije bi se odlučilo za privatnu kompaniju u domaćem vlasništvu. Ovaj trend pokazuje da radnici imaju poverenja u strane kompanije, ali i u mogućnost preduzetničkog rada.
Na pitanje o tome da li dobijaju povratnu informaciju od poslodavca nakon konkurisanja na posao, gotovo polovina ispitanika iz Srbije (46 odsto) kaže da retko dobija povratnu informaciju, a svaki četvrti ispitanik (24 procenta) skoro nikad. Samo tri procenta ispitanika je reklo da uvek dobije povratne informacije.
Zanimljivo je da polovina ispitanika kaže da će izbegavati da se prijave ponovo na oglas u kompaniji koja ne daje odgovore, dok svaki šesti ispitanik (17 odsto) tvrdi da će negativno komentarisati takvu kompaniju pred prijateljima i porodicom.
Među ispitanicima koji se i dalje školuju, najviše njih (38 odsto) smatra da će pronaći posao u roku od tri meseca nakon završetka školovanja, dok svaki peti veruje da će im potraga trajati do šest meseci. Kada je reč o sticanju iskustva, 70 odsto mladih je spremno da se zaposli kroz praksu, dok bi 46 procenata njih obavljalo honorarni rad, a gotovo jedna petina bi volontirala kako bi stekli potrebno radno iskustvo.
Na pitanje da li bi bili spremni da se presele zbot posla, 46 odsto ispitanika iz Srbije kaže da to ne bi učinili, dok više od četvrtine (28 odsto) njih bi se preselili u neku od evropskih zemalja, 14 procenata u zemlje regiona, a 11 odsto bi išli van Evrope. Razlozi za iseljavanje su bolja plata (74 odsto), bolji životni uslovi (63 odsto) i bolji uslovi rada (57 procenata).
