Većini opština u Pčinjskom okrugu zajedničko je to što su u blizini južnog kraka Koridora 10, pa su sa infrastrukturne strane veće mogućnosti za dolazak investitora. Ipak, gotovo nijedna lokalna samouprava nema dovoljno razvijenu industrijsku zonu, pojedine su tek u fazi izgradnje. Vranje ima i industrijsku i Slobodnu zonu, koja daje dodatne povoljnosti za ulagače.
Prostor namenjen industrijskoj proizvodnji u kojoj postoji veći broj pogona – industrijsku zonu ima gotovo svaka lokalna samouprava, u Pčinjskom okrugu nisu dovoljno iskorišćeni kapaciteti.
U Vranju kao centru okruga, postoji više mesta gde rade fabrike. Na ulazu u grad su domaće kompanije nameštaja, tekstila, grejnih tela, u Bunuševcu strani proizvođači auto-delova, obuće, takođe tekstila. Ono što Vranje izdvaja je to što ima opredeljenu teritoriju Slobodne zone, jedine na jugoistoku zemlje.
To je jedna od 15 slobodnih zona u Srbiji, odnosno posebna carinska teritorija koja je fizički ograđena od ostatka zemlje. Tu zainteresovani investitori mogu da naprave pogon, da koriste određene povlastice.
„To se ogleda pre svega u benefitu da je uvoz robe, pre svega, bez carine, da PDV se ne plaća, ne postoje ni druga carinska davanja. Takođe su oslobođeni svih bankarskih garancija koje u nekim drugim poslovanjima su neophodne za poslovanje tih firmi“, kaže Branislav Stojković, direktor „Slobodne zone Vranje“.
„Slobodna zona Vranje“ prostire se na površini od 124 hektara i nalazi se u delu grada koji je predviđen za proizvodne delatnosti. Od Koridora 10 udaljena je 5 kilometara, a u okviru nje posluju dve firme koje su fizički u Nišu. Na toj teritoriji u toku je izgradnja Trening centra, gde će se obrazovati kadrovi za buduće ulagače.
„Imamo i korisnika koji je potpisao ugovor sa Slobodnom zonom, na teritoriji grada Vranja, što je jako bitna stvar. Sa njim smo napravili ugovor za korišćenje, odnosno za rad u režimu zone“, navodi Branislav Stojković, direktor „Slobodne zone Vranje“.
Postojeće industrijske zone u opštinama Pčinjskog okruga nisu popunjene. Mesta za ulagače ima u Bosilegradu, na mestu nekadašnje fabrike tekstila, gde očekuju proizvođača takođe iz te grane industrije.
„Mi od nekoliko investitora koji su se javljali smo pronašli jednog koji je napravio takvo pismo, gde kaže da je zainteresovan, i u tom pismu zainteresovanosti je napisao da bi u prvoj godini rada primio 50, u drugoj još 50 i još 50 radnika“, navodi Vladimir Zaharijev, predsednik Opštine Bosilegrad.
Najviše prostora koristi se u industrijskoj zoni u Vladičinom Hanu gde ima i domaćih i stranih firmi, dok je u Preševu u toku adaptacija, gradi se komunalna infrastruktura. A upravo je nedostatak infrastrukture najveća prepreka razvoju industrije.
