Poslednji petak u novembru, koji se u Americi ali i u ostatku sveta obeležava kao dan sniženja, u Srbiji se opet dočekuje u dilemi da li imamo prave popuste i kako izbeći impulsivne kupovine.
Iako se kupci već danima pozivaju da baš u petak kupe omiljene proizvode na popustima, sniženja će se po običaju nastaviti i posle petka, sve do sredine decembra, kada kod nas inače kreću ona sezonska sniženja, koja su predviđena Zakonom o trgovini.
I dok se potrošači pripremaju da ovih dana obave svoje dugo očekivane kupovine, iz potrošačkih organizacija upozoravaju da bi pre toga trebalo dobro da provere da li su sniženja realna i da li su cene ranije povećane, pa onda snižene. Zašto takozvani Crni petak u našoj zemlji nije isti kao u ostatku razvijenog sveta? Ima više razloga, a jedan od njih je to što u Zakonu o trgovini nemamo implementiranu direktivu koja obavezuje trgovce da je cena proizvoda pre sniženja najniža u poslednjih mesec dana. Dakle, ona precrtana cena trebalo bi da je u toj trgovini bila najniža u poslednjih 30 dana. Takođe, ukoliko trgovac navede da je popust 70 odsto, onda to znači da bi u toj radnji petina robe trebalo da ima to sniženje. Naravno, to u većini slučajeva nije tako i ovaj petak za kupoholičare trgovci koriste uglavnom da isprazna magacine i police i otarase se robe koja nije prodata tokom godine. Sniženja, ona prava, mogu da se vide samo u retkim slučajevima iako nas sa svih strana upozoravaju i pozivaju na kupovinu nudeći neke astronomske popuste. Biljana Borzan iz Odbora za zaštitu potrošača EU predstavila je istraživanje koje ukazuje na iskustva građana pri onlajn kupovini.
– U odnosu na period pre pandemije, broj građana koji kupuje preko interneta i ima poverenje u onlajn trgovce se udvostručio, a čak 67 procenata njih čeka rasprodaju poput Crnog petka da bi obavilo kupovinu. Istraživanje je pokazalo da gotovo svi građani kupuju na sniženjima, a 67 procenata njih planirano čeka sniženje kako bi nešto kupilo. Nažalost, tokom ovih rasprodaja poput Crnog petka, više od 80 odsto ih je naišlo na lažna sniženja, to jest primetili su da je snižena cena ista kao i pre sniženja – rekla je Borzanova. Situacija, kako kaže, nije puno bolja ni u EU, gde je Evropska komisija tokom pandemije radila proveru 176 veb-trgovina, odnosno 16.000 proizvoda u vreme Crnog petka. Utvrdili su da četvrtina sniženih proizvoda košta kao i pre sniženja, a 46 odsto veb-trgovaca je imalo takve proizvode.
Istraživanje je pokazalo i da su građani relativno dobro upoznati s činjenicom da EU garantuje pravo na povraćaj robe kupljene onlajn, i to 14 dana od dostave, ali još uvek su zbunjeni oko prava koja proizlaze iz garancije. Borzanova je rekla da će, zahvaljujući njenoj Direktivi o osnaživanju potrošača u zelenoj tranziciji, od sledeće godine u svim trgovinama biti podsetnici da je obavezna zakonska garancija dve godine i da vredi za sve proizvode.
– Čak 85,6 odsto naših građana smatra da su sniženja veća u zemljama zapadne EU, nego u Hrvatskoj. I u ovom mandatu ću raditi na uvođenju reda na onlajn tržište, prvenstveno kroz bolju kontrolu oglašavanja, manipulativnih praksi te rešavanja specifičnih pitanja kupaca poput nedostatka dostave ili geoblokiranja – rekla je Borzanova.
Ona je poručila građanima da ukoliko nešto zvuči predobro da bi bilo istinito, to verovatno i jeste. Savetovala je kupcima i da ne zaborave da plaćanje mogu otkazati i preko kartice te da paze na različite tehnike pritiska koje koriste trgovci poput „ostao je još jedan proizvod” ili „još troje ljudi u ovom trenutku gleda ovaj proizvod” budući da je najčešće reč o lažnim tvrdnjama. U potrošačkim organizacijama u Srbiji podsećaju naše kupce da se prethodno dobro informišu o proizvodima koje žele da kupe i da se upoznaju sa propisima.
Iako je do 29. novembra ostalo još nekoliko dana, širom Evrope su počele akcije još protekle sedmice, čini se mnogo ranije nego proteklih godina. Britanski „Gardijan” upozorio je potrošače da ne nasedaju na prve najave popusta jer će akcije trajati sve do 2. decembra (kada je takozvani sajber-ponedeljak), ali isto tako se navodi da neki od najpopularnijih proizvoda mogu da budu rasprodati i pre nego što nastupi Crni petak.
I u Grčkoj vlada potrošačka groznica pred veliki dan akcija, traže se povoljne ponude a prodavci se, kako prenose mediji, nadaju povećanju prometa. Prodavnice po izmenjenoj odluci mogu opciono da budu otvorene u nedelju 1. decembra, dok je inače poslednji dan u sedmici neradan.
Privredna komora Atine obavestila je potrošače i trgovce da sa nedavnom izmenom prodavnice mogu da rade svake nedelje u decembru (osim 8. decembra), a predloženo radno vreme je od 11 do 18 časova. Predsednik Privredne komore Atine Stavros Kafunis pozvao je potrošače koji će ovih dana kupovati da podrže grčka mala i srednja preduzeća koja se svakodnevno bore za opstanak.
Jedan od prošlogodišnjih izveštaja, zasnovan na praćenju oko 200.000 proizvoda u svim kategorijama na pet ključnih evropskih tržišta (Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija, Španija), pokazuje da je u Nemačkoj bio najveći rast potrošnje tokom Crnog petka. Na tom tržištu zabeleženo je povećanje prodaje od 203 odsto, broj naručenih proizvoda preko interneta povećan je za 180 odsto, dok je pregled stranica sa detaljima o proizvodima imao rast od 97 procenata.
Kako je preneo „Azernjuz”, ankete pokazuju i da 86 odsto potrošača u Italiji planira da iskoristi specijalne ponude tokom ovog perioda kupovine. Više od polovine ispitanika (54,3 odsto) očekuje da će potrošiti između 100 i 500 evra. Zanimljivo je da kupci troše manje na sebe, a više na poklone za prijatelje i porodicu. Najpopularniji su elektronika, odeća, kozmetički proizvodi, suplementi… Međutim, ove godine postoji promena u potrošnji jer je svega 37 odsto Italijana prazničnu kupovinu obavilo u prvim nedeljama novembra, u poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je taj procenat iznosio 62. To sugeriše da mnogi kupci čekaju da nastupe prave rasprodaje. Stručnjaci napominju da je takvo ponašanje kupaca u Italiji deo šireg evropskog trenda, odnosno da sve više kupaca želi da uštedi što više i u klasičnim prodavnicama i na onlajn tržištu.
