Statistika govori da se svaki treći brak u Srbiji završi razvodom. Kada stvari u ljubavi krenu po zlu postavlja se pitanje „da li ostati u nesrećnoj zajednici zbog dece“ ili ipak izaći iz braka i ne dozvoliti da deca odrastaju u toksičnoj atmosferi.
U Srbiji je prošle godine zaključeno 31. 670 brakova, što je za 3,5 odsto manje nego 2022, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
RZS navodi, takođe, da je 2023. godine razvedeno 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto više nego 2022. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio je 1,5, prosečna starost muževa pri razvodu braka 45,2 godine, a žena 41,7 godina.
Najviše je razvoda zabeleženo u brakovima sa decom – 5.270 ili 51,8 odsto, a u 49,7 odsto takvih brakova supružnici su imali jedno dete.
Razvedeni brakovi u proseku su trajali 13,7 godina.
Neslavna statistika govori da se svaki treći brak u Srbiji završi razvodom, pa šta se u međuvremenu dogodilo? Da li smo postali manje tolerantni, manje strpljivi i nespremni na kompromise ili smo samo popustili pod svakodnevnim stresom i brzim načinom života pa smo se okrenuli samo ličnim potrebama.
Ako pogledamo 50 godina unazad čini se da su partneri imali više strpljenja jedni za druge i da su bili spremniji na kompromise. O ovoj temi razgovarali smo sa psihologom i specijalistom za partnerske odnose Radmilom Vulić Bojović koja kaže da skoro da nema društvene institucije koja se u poslednjih 50 godina više promenila od braka i porodice.
„Ono što je nekad bilo „normalno“, podrazumevajuće, neupitno postalo je vrlo različito, često dovođeno u pitanje i podložno različitim uticajima i promenama. Bračni odnos više nije datost, on se svakim danom menja i preispituje, umesto iluzije o romantičnoj ljubavi koja traje zauvek, čovek i žena današnjice su više zainteresovani za kvalitet života i zajedničku viziju budućnosti“, objašnjava Vulić Bojović.
Ona kaže da generalno, ljudi sve više očekuju od partnerskog odnosa, a sve su manje skloni da se njime bave i u njega ulažu.
„Zato je i stopa razvoda u stalnom porastu, brak nekako postaje instant kategorija, ljudi se vrlo brzo odlučuju na razvod, bez da su se svojim odnosom ozbiljno pozabavili pre toga.“
Ipak, sagovornica ne smatra da su bračni odnosi nekada bili bolji.
„Možda bi neko rekao da su u nekim ranijim vremenima odnosi bili bolji, kvalitetniji, ali ja ne mislim tako – danas je veća mogućnost izbora, što je za ljudsko biće velika privilegija, ali i odgovornost“, objašnjava psiholog.
Da li ostati u nesrećnom braku zbog dece?
Radmila Vulić Bojović kaže da ostajanje u lošem braku zbog dece je suviše veliki teret koji se nameće detetu, koje u takvim situacijama vrlo često razvija simptom.
„Na kratak rok, dete želi da roditelji budu zajedno i možda to i traži od njih, ali na duži rok – šteta koja se time nanosi deci usled loše porodične atmosfere, hroničnog tinjajućeg konflikta i netrpeljivosti između roditelja – teško da se može izmeriti“, zaključuje Radmila Vulić Bojović.
