Ulaz u Smederevsku tvrđavu zbog istražnih radnji već pet godina je praktično u ruševinama, što ne predstavlja samo ruglo, već otežava i pristup posetiocima. Iskopine su vremenom postale nalik jezeru, jer kad god padnu obilnije kiše, voda se sa smederevskih brda sliva u tu najnižu gradsku kotu, što je pogoršano betoniranjem parkinga ispred tvrđave. Gde je voda, tu je i rastinje, što dodatno ruži ulaz i podseća da je krajnje vreme da se prilaz konačno sredi.
Glavna kočnica je novac, zbog čega se istraživački radovi otežu još od avgusta 2019. godine, kada je započeta prva faza. Usledila je druga, pa treća, i sve je trebalo da bude završeno do kraja 2023. godine, ali su rokovi produženi. Ovih dana Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo započeo je radove na četvrtoj fazi zaštitnih arheoloških istraživanja u zoni Varoške kapije, koja je deo Varoškog bedema dugog oko 500 metara i koji deli grad od drevnog zdanja.
Taj ulazni deo u srednjovekovnu srpsku prestonicu obuhvata tri kule i bedeme koji ih povezuju u dužini od 120 metara. Nalazi se u neposrednoj blizini epicentra razorne eksplozije 5. juna 1941. godine, pa je pretrpeo i najjači udar – uništena je Varoška kapija 1, čitava kula 15, kao i 60 metara bedema prema kuli 16, a znatno je oštećen i nastavak Varoškog bedema i drugi delovi tvrđave. Tom prilikom grad je pretrpeo neprocenjive ljudske žrtve i materijalnu štetu, ali se pretpostavlja da su upravo zidine nekadašnje prestonice sprečile veće razmere tragedije.
Upravo zato uređenje ovog prostora pored funkcionalne važnosti za odgovarajuće rešavanje ulaza u tvrđavu ima i memorijalni značaj negovanja sećanja na tragediju koju je Smederevo pretrpelo, kažu u JP „Smederevska tvrđava”.
Glavni cilj istraživanja je da se prikupe neophodni podaci za izradu projekta konzervacije, uređenja i obnove ovog sektora koji radi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Istraženi prostor obuhvata površinu od 1.500 metara kvadratnih, a ove sezone se planira istraživanje na još 500. Do sada su arheolozi ustanovili da su originalni temelji nedostajuće kule 15 od siline eksplozije nekoliko metara pomereni izvan granica prvobitnog položaja. U zapadnom delu kapije nađeno je nekoliko grobova iz 16. i 17. veka. Otkriveni su i ostaci turske topovske kule, kao i ostaci vodovoda od keramičkih cevi za koji se veruje da je postavljen u tursko doba, jer vodi ka ostacima hamama u Velikom gradu. Tokom iskopavanja arheolozima je bila ugrožena i bezbednost jer su pronađene četiri neeksplodirane granate, tri ručne bombe i još poneka ubojita sredstva koja su nadležni iz MUP-a morali da uklone.
Trenutno se na ulazu u tvrđavu proširuje deo iskopa. Rok za završetak aktuelnih radova je 60 kalendarskih dana.
Ove godine dobili smo sredstva da završimo arheološka istraživanja da bi iduće godine mogla da se radi prva faza konzervacije ostataka, koja bi, ako sve teče po planu, mogla da bude završena do kraja 2025. Kada se može očekivati završetak uređenja i obnova nedostajućeg dela uništenog u eksploziji, zavisi kako će ići sa finansijama, jer u pitanju su velika sredstva, oko 2-3 miliona evra, kaže za „Politiku” Dejan Radovanović, direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.
Podsećamo, Smederevska tvrđava kandidat je za upis na listu kulturne baštine Unesko 2027. godine, pa je očekivano da tu godinu ne dočeka u radovima. Nominacioni proces je u toku, pripremljena je dokumentacija koja mora proći evaluaciju. Sledeći korak je da to potpiše ministar kulture, a onda i da se zvanično aplicira preko Ministarstva spoljnih poslova, najkasnije do 31. januara 2025. godine.
Alternativni ulaz
Zbog arheoloških istraživanja, koja se sprovode u zoni Varoške kapije Smederevske tvrđave, ulaz će biti povremeno zatvoren, pa posetioci mogu koristiti alternativni ulaz kroz Jezavsku kapiju, u blizini Železničko-industrijske škole Smederevo, poručili su iz JP „Smederevska tvrđava”.
