Ministar trgovine kaže da će se o tome odlučivati u narednim danima, a zasad do kraja oktobra na sniženju više od 700 proizvoda.
„Prema poslednjim podacima, realne uštede koje svako domaćinstvo na mesečnom nivou može da ostvari kupujući proizvode na akciji ’Najbolja cena’ idu i do 25.000 dinara.
Pratimo situaciju i podatke sa terena, a o tome da li će akcija ’Najbolja cena’ biti produžena i nakon 31. oktobra odlučićemo u narednim danima”, izjavio je za „Politiku” ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović. Iz resornog ministarstva kažu da država vodi računa o privredi, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je učestvovanje u ovoj akciji za sve aktere jedan značajan napor.
„Trudićemo se da ovakve akcije postanu praksa, jer su od izuzetne važnosti za građane”, rekao je Momirović.
Oni kažu da su zadovoljni rezultatima akcije „Najbolja cena”, koja je sprovedena širom zemlje u više od 2.500 maloprodajnih objekata. Ideja je, kažu, bila da se omogući pristupačnost najvažnijih namirnica za sve građane. Inače, proizvodi koji se prodaju u okviru akcije imaju rast prodaje i rast udela u prometu maloprodavaca, posebno proizvodi iz kategorije kućne hemije.
Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković kaže da svaka akcija u kojoj se nude niže cene ne može biti loša. Iako i trgovci konstantno imaju sniženja, ovako organizovana akcija je dobra jer skreće pažnju na problem cena.
„Ona nije dugoročno rešenje, države u krizama reaguju na različite načine, ali i kratkoročno daje efekat ako građani mogu da kupuju jeftinije. Inače ne volim kada se država meša u tržište i ona ne može da utiče na trgovce kako će da formiraju cene. Ono što nam nedostaje jeste da uđemo u dublje strukovne promene i jačanje konkurencije”, kaže Stojković. On smatra da je konkurencija još i dobra u maloprodaji za razliku od prerađivača, gde se jasno vidi da kada je manje ponuđača cene su uvek više. Naš sagovornik smatra da nemamo monopole na tržištu, ali u oblasti proizvodnje i prerade sigurno možemo govoriti o oligopolima.
„Kod trgovaca ima i više formata trgovine, konkurencija je koliko-toliko dobra, sve je više i onlajn trgovine, posebno u velikim gradovima, pa i kupci imaju veći izbor”, kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako komentariše to što su cene i marže glavna tema i u regionu i u većini evropskih zemalja odgovara da je Evropa doživela šok u poslednjih nekoliko godina zbog rasta cena, a onda su i potrošači počeli da pritiskaju.
„Inflacija veća od 10 procenata za njih nije uobičajena, pa su se cene nametnule kao goruća tema koja je vrlo brzo došla u fokus i političara i biznisa i svi su gledali kako da to reše. Jake potrošačke organizacije tu preuzimaju ulogu, upiru prstom u one učesnike na tržištu koji su problematični ili ne poštuju tržišna pravila. To kod nas, nažalost, nemamo u toj meri. Svako ima pravo da stavi cenu koju želi na svoj brend ako veruje u njega, ali ako u vreme neke krize poveća cenu deset puta više od iznosa inflacije, bilo bi dobro da to organizacije za zaštitu potrošača argumentovano i objave”, kaže prof. Dragan Stojković.
Akcija „Najbolja cena” traje do kraja ovog meseca, ali se uveliko šuška da bi država sa trgovcima mogla da dogovori produženje ove akcije. Iz trgovinskih lanaca takođe ne žele da kažu da li ima pregovora o tome, ali skreću pažnju na različite akcije i sniženja koja sprovode i mimo ove akcije. Sniženja više od 700 artikala iz oko 80 robnih grupa koliko ih je sada na policama trgovaca sa posebnom oznakom i nižom cenom nakratko je skrenulo priču o maržama. Ko koliko zarađuje i zašto trgovci i proizvođači prebacuju odgovornost jedni s drugih trebalo bi da odgovori Komisija za zaštitu konkurencije, čiji je to takođe posao.
