Smrtonosne borbe između Izraela i militantnih grupa koje podržava Iran pojačale su se poslednjih nedelja, dok izraelska vojska širi svoje napade na Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu.
Izrael i Hezbolah (čije je sedište u Libanu) u sukobu su još otkako je prošlog oktobra počeo rat u Gazi, ali je do eskalacije došlo u proteklih nekoliko nedelja, piše CNN.
Hezbolah je rekao da neće prestati da udara na Izrael dok se ne postigne prekid vatre u palestinskoj enklavi, od kojih je veliki deo ostavljen samo u ruševinama nakon intenzivnog izraelskog bombardovanja.
Nakon što je Hezbolah počeo da gađa svog južnog sukoba prošlog oktobra, oko 60.000 Izraelaca napustilo je sever svoje zemlje i sada vrši pritisak na Vladu da se vrati svojim kućama.
Izrael je stoga preusmerio svoje vojne ciljeve na sever sa novim ratnim ciljem da vrati raseljene stanovnike vrati u njihove domove duž granice sa Libanom.
Trenutno se odvijaju neke od najžešćih borbi između dva dugogodišnja neprijatelja, koji su zadnji put otvoreno ratovali 2006. godine, kada je poginulo 1.100 ljudi u Libanu.
NEW | Israel–Hamas War (Iran) Update, September 30, 2024: The Israel Defense Forces (IDF) announced that it began a „targeted and delimited ground operation in southern Lebanon“ on September 30. 1/4
Full report: https://t.co/4aoV0eoNcg pic.twitter.com/neLtd3pTYL
— Institute for the Study of War (@TheStudyofWar) October 1, 2024
Prošlog meseca, pejdžeri i voki-tokiji koje su koristili članovi Hezbolaha eksplodirali su širom Libana u koordinisanom izraelskom napadu koji je ubio desetine ljudi i osakatio hiljade, uključujući žene i decu.
Izrael je takođe pojačao nemilosrdnu kampanju bombardovanja širom Libana, ciljajući na infrastrukturu i lidere Hezbolaha, ali udari su takođe desetkovali kuće i naselja u gusto naseljenim oblastima.
Masovni vazdušni napadi u južnom Bejrutu ubili su niz lidera Hezbolaha – kao i više od 1.000 ljudi.
Zajedno sa Hamasom, koji je napao Izrael 7. oktobra, Hezbolah i Huti su deo iranske „Osovine otpora“, saveza islamističkih milicija koje obuhvataju Irak, Siriju, Liban, Gazu i Jemen. Oni deluju kao proksiji, zastupnici Irana koji ih finansira.
SAD su Hamas, Hute i Hezbolah označile kao terorističke organizacije. Međutim, među ovim grupama postoje važne razlike.
Hezbolah (Liban)
Veruje se da je libanska grupa najoružanija nedržavna vojska na svetu.
Šiitska grupa nastala je nakon izraelske invazije na Liban 1982. godine.
Skoro godinu dana, Hezbolaho je bio uključen u tinjajući sukob sa Izraelom i njegovim saveznicima. Jemenski Huti sporadično su pucali na plovila u Crvenom moru, kao i na Izrael. Islamski otpor u Iraku, krovna grupa tvrdokornih šiitskih frakcija, takođe je pokrenula napade na američke položaje u toj zemlji.
Osovina je uslovila prekid tih napada – prekidom vatre u Gazi i preimenovala sebe u „front podrške“ Palestincima, kako je opisao visoki lider Hezbolaha, podseća CNN.
Hezbolah je nastao na ruševinama izraelske invazije na Bejrut 1982. U to vreme, to je bila grupa islamističkih boraca koju je podržavala novonastala Islamska Republika Iran.
Nakon toga usledio je meteorski porast vojne i političke moći grupe. Godine 2000. njegovi gerilski borci primorali su izraelske snage da se povuku iz južnog Libana, okončavši okupaciju koja je trajala više od 20 godina. Godine 2006. Hezbolah je „preživeo“ 34-dnevni rat sa Izraelom koji je izazvao haos u Libanu.
Tokom pobune u Siriji koja je pretvorena u građanski rat 2010-ih, Hezbolah se borio na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada.
Dok su se skoro deceniju u Siriji borili u rovovima, Hezbolahovi militanti postali su iskusni u urbanom ratu, a grupa je učvrstia svoje saveze sa drugim grupama koje se bore u Siriji, a koje podržava Iran.
Takođe je utro vitalni put snabdevanja oružjem između Irana i Libana, preko svojih partnera u Iraku i Siriji, dodatno ojačavajući svoj arsenal.
Vojne sposobnosti Hezbolaha značajno su porasle od njegovog poslednjeg rata sa Izraelom 2006. Vojni analitičari procenjuju da Hezbolah ima između 30.000 i 50.000 vojnika, ali je ranije ove godine njegov lider, nedavno ubijeni Nasralah, tvrdio da ima više od 100.000 boraca i rezervista, piše CNN.
Takođe se veruje da grupa poseduje između 120.000 i 200.000 raketa i projektila.
Stručnjaci kažu da su najveća vojna prednost grupe balističke rakete dugog dometa, kojih imaju, smatra se, na hiljade, uključujući 1.500 preciznih projektila sa dometom od 250-300 kilometara.
Huti (Jemen)
Huti su pobunjenička grupa koju podržava Iran i koja kontroliše veliki deo Jemena.
Šiitska grupa, podržana iranskim oružjem i tehnologijom, bori se protiv snaga koje podržava Saudijska Arabija više od jedne decenije u građanskom ratu u Jemenu.
Iako Huti ne predstavljaju toliku pretnju Izraelu kao Hamas i Hezbolah, oni su izazvali pustoš tokom prošle godine u Crvenom moru, gde su pokrenuli udare na komercijalne brodove za koje su smatrali da su povezani sa Izraelom i njegovim saveznicima, preteći da uguše globalnu trgovinu.
Ime su dobili po osnivaču pokreta, Huseinu al Hutiju. Skupina je formirana 1990-ih, a borila se protiv, kako su smatrali, korupcije tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha.
Saleh je, uz podršku vojske Saudijske Arabije, pokušao je 2003. eliminisati Hutije, ali bez uspeha. Huti vode građanski rat protiv jemenske vlade od 2014. Vladu je podržala koalicija arapskih zemalja predvođena Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Hezbolah od 2014. godine pruža Hutima podršku i obuku.
Njihov saveznik je i Iran, s obzirom da im je Saudijska Arabija zajednički neprijatelj. Postoji sumnja da Iran snabdeva Hutije oružjem i da im dostavlja važne obaveštajne informacije koji im omogućuju da napadaju brodove u Crvenom moru.
Hamas (Pojas Gaze)
Za razliku od šiitskih Hezbolaha i Hutija, Hamas se pojavio 1987. kao izdanak Muslimanske braće, sunitske islamističke grupe iz Egipta. Hamas Izrael smatra okupatorskom silom i njegov cilj je da oslobodi palestinske teritorije. Hamas dobija sredstva, oružje i obuku od Irana.
Hamas je zauzeo Pojas Gaze nakon što je pobedio svoju rivalsku političku stranku Fatah na izborima 2006. godine.
Na početku, palestinski iseljenici i privatni donatori u Persijskom zalivu obezbedili su veći deo finansiranja pokreta. Danas je Iran jedan od najvećih Hamasovih dobrotvora, koji daje sredstva, oružje i obuku.
Sama reč „Hamas“ je akronim za „Harakat Al-Mukavama Al-Islamiiia“ – arapski za Islamski pokret otpora.
Grupa, kao i većina palestinskih frakcija i političkih partija, insistira na tome da je Izrael okupatorska sila, navodi CNN.
Za razliku od nekih drugih palestinskih frakcija, Hamas odbija saradnju sa Izraelom. Godine 1993. suprotstavila se Sporazumu iz Osla, mirovnom paktu između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) u kojem je PLO odustao od oružanog otpora protiv Izraela u zamenu za obećanja nezavisne palestinske države uz Izrael.
Sporazum je takođe uspostavio Palestinsku vlast (PA) na Zapadnoj obali koju je okupirao Izrael.
Izrael je objavio rat Hamasu nakon njegovog iznenadnog napada na jug zemlje u oktobru 2023. godine. Rat se i dalje vodi, a smatra se da se veliki broj vojnika
