U Srbiji je proizvodnja pšenice manja za 15,9 odsto u odnosu na prošlu godini. Približava se još jedna setva pšenice sa dosta nedoumica kod proizvođača. Zbog niskih otkupnih cena žitarica poljoprivrednici nisu mogli da obezbede dovoljno novca za setvu, većina još nije kupila neophodan repromaterijal, a najavljuju manju upotrebu mineralnog đubriva kako bi uštedeli. Mnogi će se odlučiti da ovaj posao započnu što kasnije u oktobru, čekajući kišu jer je primetan nedostatak vlage u zemljištu.
Mineralnog đubriva ima dovoljno u ponudi pred jesenju setvu. Statistika kaže da je jeftinije za 38 odsto nego lane. Proizvođači koji sarađuju sa kooperacijom u selu Aradac, mogu ga platiti i novim rodom. Tada će biti skuplje. Što se tiče semena, čeka se odluka o državnoj podršci.
„Sad se desio mali pomak u vezi subvencija, drugi deo subvencija, ali proizvođačima to i dalje nije jasno, niko ne garantuje isplatu tog drugog dela. Kada bi nama to neko garantovao bez problema bi sejali sertifikovano seme“, kaže Milovan Nenin, iz poljoprivredne kooperacije iz sela Aradac.
Cena merkantilne pšenice se nije menjala značajno ove godine, pa je njeno čuvanje donelo samo dodatne troškove. U okolnostima kada nemaju zaradu poljoprivrednici pribegavaju uštedama koje su prvo vidljive u setvi pšenice.
„Veštačko đubrivo kao što sam rekao već, smanjićemo ga. Ako smo sejali 150 kila osnovnog đubriva po jutru, onda ćemo smanjiti na sto kila. Što se tiče semenske pšenice, samo za osnovne potrebe za sledeću godinu. Znači nekih osam jutara koliko ću ja da sejem semenske. Ovo ostalo sam ostavio u julu posle žetve, to ću da prečistim, uradim i posejem“, navodi Pavel Zahorec, poljoprivrednik iz Aradca.
Da bi kupili kilogram deklarisane semenske pšenice proizvođači moraju da prodaju tri kilograma merkantilne. Malim proizvođačima je teško u tu cenu da se uklope.
„Trebalo je bar dvesta kila žita za sto kila ovog što sejemo. I đubrivo tako isto da je“, kaže Jano Mikuš, poljoprivrednik iz Aradca.
Setva može da počne 5. oktobra. Optimalni rok je u narednih dvadeset dana. Stručnjaci navode da treba sačekati bolje stanja vlage u zemljištu, jer je naprimer u srednjem Banatu bilo za dva meseca od 30 do 60 milimetara padavina. Treba najmanje još toliko. Procene su da će u Srbiji biti manje pšenice nego lane, oko 500 000 hektara u odnosu na prošlogodišnjih 625 000 hektara.
