Urađeno 12 operacija sa malim rezom na srcu

Pacijenti koji prolaze kroz ove procedure u bolnici provedu oko četiri dana, što je znatno kraće u poređenju sa klasičnim hirurškim pristupom

Lekari Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” napravili su juče još jedan podvig uradivši 12 minimalno invazivnih operacija na srcu. Oni su, raspoređeni u šest operacionih sala, izveli rekonstrukciju mitralnog zaliska endoskopskim putem, zamenu aortnog zaliska, kao i endoskopsko pripremanje vena za bajpas, a imali su i dve operacije urođenih mana kod odraslih, rešavajući problem takozvanog atrijalnog septalnog defekta.

Ovim intervencijama ujedno je obeleženo pet godina rada Centra za minimalno invazivnu hirurgiju ovog instituta.

Timovi kardiohirurga, predvođeni prof. dr Ivanom Stojanovićem, upravnikom Centra za minimalno invazivnu kardiohirurgiju Instituta „Dedinje”, doc. dr Slobodanom Mićovićem, upravnikom Klinike za kardiohirurgiju, uz asistenciju doktora Miroslava Miličića, Petra Milačića, Branislava Stojkovića, Miloša Jovanovića i Igora Živkovića, zatim timovi anesteziologa, kardiologa, anestetičara, sestara, tehničara, perfuzera i instrumentarki, bili su juče maksimalno angažovani kako bi sve intervencije protekle u najboljem redu.

– Ne postoji operacija srca bez otvaranja grudnog koša, ali u minimalno invazivnoj hirurgiji taj rez je minimalan i nema presecanja grudnog koša. Jedna od ključnih prednosti minimalno invazivnih operacija je brži oporavak. Pacijenti koji prolaze kroz ove procedure u bolnici provedu oko četiri dana, što je znatno kraće u poređenju sa klasičnim hirurškim pristupom. Osim toga, minimalno invazivna kardiohirurgija predstavlja operacije na otvorenom srcu koje se izvode kroz rezove smanjene veličine, od svega četiri do pet centimetara, čime se postiže manja operativna trauma i značajan estetski efekat. Rezovi se prave kroz desnu stranu grudnog koša, obično u drugom, trećem ili četvrtom međurebarom prostoru, što omogućava smanjenje postoperativnih bolova i brže vraćanje svakodnevnim aktivnostima – kazao je prof. dr Ivan Stojanović, dodajući da kvalitet intervencije na srcu ostaje isti kao i kod klasične hirurške metode.

Institut „Dedinje” je pionir u oblasti minimalno invazivne hirurgije kod nas. Prvu endoskopsku „port-access” operaciju mitralnog zaliska, u decembru 2011. godine, uradio je hirurški tim na čelu sa prof. dr Stojanovićem, koji je i razvio program minimalno invazivne hirurgije mitralnog zaliska u Srbiji.

Već 2019. godine u Institutu ,,Dedinje” je i zvanično osnovan Centar za minimalno invazivnu hirurgiju, u kojem je u proteklih pet godina obavljeno više od 500 endoskopskih operacija na srcu i oko 1.000 minimalno invazivnih operacija aortnog zaliska, posebno se fokusirajući na popravku mitralnog zaliska, bez ubacivanja stranog tela, čime je ova kuća pozicionirana kao jedna od vodećih institucija u Evropi.

Doc. dr Slobodan Mićović, upravnik Klinike za kardiohirurgiju Instituta ,,Dedinje”, kazao je da već tri godine od kada je na čelu Klinike za kardiohirurgiju njegov tim svake godine postavi sebi neke zadatke.

– To smo učinili i ove godine, i to više njih. Jedan je da eliminišemo listu čekanja, što smo i uspeli pre nekoliko meseci. Drugi je da oborimo sve rekorde po broju urađenih operacija na otvorenom srcu u jednoj godini, a to je čak 3.000. Mogu da kažem da velikim koracima grabimo ka tom uspehu. Sada smo na 2.100, a uskoro počinjemo i s vanrednim subotnjim radom. To zaista iziskuje veliki trud i organizaciju od strane klinika za anesteziju, kardiohirurgiju, kardiologiju i svih ostalih službi instituta, jer je to timski rad. Što se trećeg zadatka tiče, fokusirali smo se na dalji razvoj minimalno invazivne hirurgije. Ponosan sam na naše mlade kardiohirurge, to su ljudi koji su već postali eksperti na ovom polju i sama činjenica da je šest operacionih sala radilo istovremeno je dokaz da šest hirurga radi vrlo teške i kompleksne procedure. Nadam se da će operacije bez teškog presecanja grudne kosti postati tradicija u ovoj kući – poručio je dr Mićović.

Institut „Dedinje” je postao i edukativni centar za minimalno invazivnu aortnu i bajpas hirurgiju, a već više od četiri godine uspešno se izvodi i endoskopsko pripremanje vena za bajpas.

Prof. dr Milovan Bojić, direktor ove ustanove, istakao je da je veoma ponosan na kardiohirurge ove ustanove koja je, kako je rekao, pronosila slavu instituta kroz njegovih skoro pet decenija rada i postojanja.

– Danas je bila milina prošetati operacionim blokom ,,Dedinja” i videti darovite ekipe koje rade vrlo kompleksne hirurške zahvate. Institut u svom bogatom repertoaru ima kompletan program, ali i ovakav program koji pacijentima mnogo pomaže i koja je za njega daleko komfornija od otvorene hirurgije. Ono što je važno, kada je kardiohirurgija instituta u pitanju, jeste da je ovo kuća koja će ove godine uraditi 3.000 operacija na otvorenom srcu, što će biti apsolutni rekord u Evropi. Napominjem da smo mi 2019. godine takav rekord i postigli sa 2.567 operacija – kaže dr Bojić.

Institut ,,Dedinje”, dodaje on, funkcioniše ne samo u prostorijama novog ,,svemirskog broda”, kakav je ,,Dedinje 2”, gde imaju tri kardiohirurške sale i jednu hibridnu. Preostalih sedam sala instituta se nalaze u staroj zgradi staroj 50 godina. Hirurške sale na Klinici za vaskularnu hirurgiju, od kojih dve nisu u funkciji, stare su 50, a preostale tri punih 30 godina, bez ikakvih ulaganja u dosadašnjem radu.

– Posebno bih istakao da je to situacija koja nalaže hitnu i neodložnu rekonstrukciju ,,Dedinja 1”, koji je stavljen u budžet za 2025, a ja verujem da će radovi vrlo brzo biti započeti kako bi svi kapaciteti ove kuće bili što pre stavljeni u funkciju. Ova ustanova ima hroničnu boljku s prostorom. Mi smo se nekako uvek samo dograđivali i rekonstruisali, jer se nismo planski izgrađivali. Težićemo da se ustanova ovakvog kvaliteta i nakon rekonstrukcije stare zgrade, zbog nedostatka kapaciteta, proširi na susednu zgradu za rehabilitaciju, uz adekvatnu preraspodelu osoblja koje tamo radi na odgovarajuće mesto. O tome smo već razgovarali sa ministrom zdravlja i on nam je za to dao obećanje – istakao je prof. dr Bojić, navodeći da bi tek sa dobijanjem te zgrade i njenom rekonstrukcijom zaokružili pitanje prostornog kapaciteta ove kuće, kako bi u budućnosti mogla da odgovori sve većim izazovima, a oni su, kako je rekao, i dalje veoma veliki.

On podseća da kao nacija konstantno obolevamo od bolesti srca i krvnih sudova. U tome smo i dalje među prve dve-tri zemlje u Evropi, kako je već decenijama unazad.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!