Nedostatak vremena za pripremu hrane zbog načina života u 21. veku i sve više mesta za prodaju brze hrane, negativno utiču na ljudsko zdravlje. Voće i povrće koje lepo izgleda neretko je najviše tretirano pesticidima, kažu stručnjaci, pa se sve više građana okreće organskoj hrani. Da li je ta proizvodnja budućnost srpske poljoprivrede i da li ćemo koristiti kvalitetno obradivo zemljište za gajenje kultura za kojima raste potražnja i u svetu i kod nas?
Na jugu Srbije, u selu Resnik kod Babušnice, porodica Ćirić uzgaja i prerađuje organsko voće i povrće. Proizvodnja, kažu, zahteva dosta novca, a mnogo ih koṣ̌taju i certifikati.
„U pet plastenika gajimo povrće, papriku i paradajz na tradicionalan način, principom organske proizvodnje. Naše područje ima ogroman potencijal za proizvodnju zdrave organske hrane“, kaže Milica Ćirić iz sela Resnik u opštini Babušnica.
Posle više godina provedenih za volanom kamiona, na putevima širom Evrope, Zoran Ivanković vratio se u rodno selo Kambelevac i bavi se stočarstvom. Ima 130 ovaca i 40 koza, i ima certifikat za organsku proizvodnju.
„Nemamo klanicu koja bi uzela certifikovanu jagnjad za meso. Problem je neka refundacija oko opštine, što sve unapred mora da se plati, a ti onda čekaš da li ćeš da prođeš na konkursu ili ne“, kaže Zoran.
Sve više ljudi je spremno da potroši više novca za kvalitetniju i zdraviju hranu.
„Cena proizvoda jeste malo veća, ali razlog tome je to što proizvođači jako puno ulažu u ručni rad i više su u njivi. Robu nabavljamo od lokalnih proizvođača iz Vojvodine“, kaže Ivana Mršić iz „Zdravologije“, Novi Sad.
Najveće površine u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji
Iako je srpskim poljoprivrednicima organska proizvodnja ulaznica na svetsko tržište, ne koristi se dovoljno, ima mnogo zaparloženih parcela, ali se i sve više plodnih oranica neplanski pretvara u industrijsko zemljište.
Snežana Oljača sa Katedre za agrotehniku i agroekologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da su najveće površine pod organskom proizvodnjom u zapadnoj Srbiji i Šumadiji, onda ide južna Srbija, pa tek onda Vojvodina.
„Što se tiče broja hektara, najviše je zastupljeno voćarstvo, ratarske kulture, pre svega žitarice, krmno bilje, industrijsko bilje. Na prvom mestu, što se tiče broja hektara, to su livade i pašnjaci“, kaže Oljača.
U Sloveniji 11 odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom
Za razliku od Srbije, gde je tek jedan odsto obradivih površina pod organskom proizvodnjom, u Sloveniji je taj procenat mnogo veći – iznosi 11 odsto.
„Dostupni su nam finansijski podsticaji države i Evropske unije. Učestvujemo na tenderima koji nam olakšavaju ulaganje u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu za preradu“, kaže Polona Ratajac, proizvođač organske aronije iz Maribora.
U Srbiji su subvencije trenutno najveći problem – nadležni još nisu raspisali javni poziv za subvencije za organske proizvođače i, kako kažu, to će učiniti do kraja septembra.
„Zemljište u Srbiji najvećim delom nije zagađeno teškim metalima i organskim zagađivačima, što Srbiju svrstava u zemlje gde se organska proizvodnja može uspešno razvijati“, kaže Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Prema njenim rečima, ono što treba da se uradi jeste da se podstaknu proizvođači da se još više uključuju u organsku proizvodnju, a to možemo samo njihovom edukacijom.
Veći deo organske proizvodnje u Srbiji namenjen je izvozu, prošle godine izvezli smo organske proizvode na tržišta Evrope, Amerike i Kanade za više od 50 miliona evra. Onima koji se bave tom proizvodnjom zarada nije ni brza ni garantovana, a naglasak je na kvalitetu namirnica i zaštiti okoline.
