Izgradnja dve bugarsko-rumunske brane i hidrocentrale na Dunavu nanela bi veliku štetu ljudima, privredi i dragocenim životnjskim i biljnim sistemima u reci i priobalju, upozorila je najveća medjunarodna nevladina organizacija za zaštitu prirodne sredine Vorld vajldlajf fand (World Wildlife Fund – WWF).
WWF traži od Evropske komisije da povuče već dato odobrenje za izgradnju prve hidrocentrale na Dunavu jačine 840 megavata izmedju bugarskog grada Nikopolja i rumunskog Turnu Magurele.
Druga hidrocentrala bi bila gradjena izmedju bugarskog grada Silistra i rumunske varoši Kalarasi, a troškovi za obe brane i centrale na Dunavu su procenjeni na dve milijarde evra.
WWF i još 37 evropskih organizacija za očuvanje čovekove sredine i prirode stavili su na znanje da bi gradnja već prve hidrocentrale na Dunavu izazvala daleko veću štetu po ljude, privredu i životinjske i biljne vrste nego što bi od toga i Bugari i Rumuni imali koristi.
WWF tako ukazuje na činjenicu da „tom starom projektu ni bivše socijalističke vlasti konačno nisu dale dozvolu jer je procenjeno da bi šteta bila daleko veća od koristi“.
Briselski portal Euraktiv piše da su aktivisti za zaštitu prirode „zaprepašćeni činjenicom da je Evropska komisija projekt izgradnje hidrocentrala na Dunavu stavila na spisak svojih prioriteta za investicije uprkos saznanjima o velikoj opasnosti po ljudske zajednice, privredu i dragocene ekosisteme duž reke“.
Za projekat prve hidrocentrale izmedju Nikopolja i Turgu Magurelea, kako se dodaje u izveštajima, već je izradjena studija o izvodljivosti i temeljna procena.
WWF traži da Evropska komisija preispita isplativost projekta i činjenicu da to sobom nosi veliku opasnost po ljude i prirodu.
A posebno ukazuje da bi time teško bila pogodjena „veličanstvena riba jesetra koja je simbol Dunava i deo je evropske prirodne baštine, jer bi izgradnjom hidrocentrala bila stavljena brana i na puteve kretanja jesetre i njena mrestilišta“.
