Čovek mora da bude normalan, da maksimalno u svojim godinama poznaje sebe, da se ne troši na površne stvari, da ne žuri, da se ne uplaši da ga neće biti, govorila je ona
Dramska umetnica Radmila Živković, prvakinja Drame Narodnog pozorišta u Beogradu preminula je u 72. godini, ostavivši za sobom bogatu karijeru koju je gradila promišljeno, temeljno i odgovorno. Milka, Lenka, Majka Hasanagina, Majka Dara, Kata, Rozika, Aleksandra, Živka, Mara… samo je mali deo scenskih junakinja sa kojima je decenijama unazad osvajala pozorišnu publiku kako na matičnoj sceni, tako i na brojnim gostovanjima deleći svoj glumački dar sa poklonicima umetnosti od Nižnjeg Novgoroda, Budimpešte, Moskve, preko Skoplja, Zagreba, Podgorice… do svoga Beograda koji je beskrajno volela i podarila mu je osobeni scenski izraz, kako je samo to ona znala i mogla.
Filmska, pozorišna i televizijska glumica osobene lepote Radmila Živković rođena je 1953. godine u Kruševcu i veoma rano pokazala je svoj raskošni talenat. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i počela svoju karijeru. Stalna članica ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu postala je 1984. godine.
Radmila Živković igrala je u brojnim filmovima „Sabirni centar”, „Mrtav ’ladan”, „Još ovaj put”… Poznata je i po ulogama Đilde u televizijskoj seriji seriji „Srećni ljudi”, Jovanke Ljutić u „Stižu dolari”, ali i po „Ulici lipa”, gde je tumačila glavnu ulogu. Temperamentna Živkovićeva svakako je poznata i kao tetka Doka u velikom bioskopskom hitu „Zona Zamfirova”. Za svoju glumu dobila je brojna priznanja, među njima i nagrade „Milivoje Živanović”, „Žanka Stokić”, „Zlatna arena”, „Carica Teodora”, „Despotica Jerina”, Nušićevu nagradu za životno delo glumcu-komičaru, Plaketu Narodnog pozorišta u Beogradu…
Prvakinja ansambla Drame nacionalnog teatra Radmila Živković posebno je volela da radi sa rediteljem Jagošem Markoviće sa kojim je, recimo, pronašla pravi pozorišni ključ za kompleksno čitanje Nušićeve komedije „Ožalošćena porodica” u kojoj je tumačila Simku. Živkovićeva nije volela da daje intervjue, u vreme proba znala je da se osami, da uroni u svoj svet, ali je u to vreme ipak ovako govorila u intervjuu za „Politiku”:
– Prilagođavali smo se današnjem trenutku i kategoriji karaktera kakva je Simka. Takav karakter traje kroz vreme, ne gubi se kroz društvena uređenja, niti se menja. Možemo samo da maštamo da ćemo biti i da jesmo drugačiji i da se zanosimo da svako od nas pojedinačno nije njegov predstavnik. Nušić jeste takav pisac kakav je, jer ne negira ljudsko biće. On daje prostor tom ljudskom biću da bude bolje. To je suština kako Nušića dovesti danas ili u bilo koje vreme na scenu, jer ne bi trebalo da postoje predubeđenja: kako je Nušić nekoga opisao, preslikao. Niko nije tu preslikan, svi likovi kod Nušića su potpuno kompleksni i sastavljeni od raznih nijansi, različitih karaktera. Samo je jedan preovlađujući u zavisnosti od situacije. U tom trenutku preovladava, recimo, ono što čovek misli da je najvažnije, da će mu najviše pomoći da dođe do svog cilja.
Kroz svoj dugi glumački staž Radmila Živković naučila je da istražujete sebe. Nije volela da se eksponira, da posećujete javne događaje. Koja je njena „mera za meru” znala je da kaže:
– Normalnost. Čovek mora da bude normalan, da maksimalno u svojim godinama poznaje sebe, da ne troši sebe na površne stvari, da ne požuri, da se ne uplaši da ga neće biti. Ako polako prolaziš i stižeš do zrelih godina, ti moraš da nastojiš da budeš bolji čovek, da bolje sebe sagledavaš. Ne smeš da se uplašiš i da kažeš sebi: zastareo sam, za mene to ne važi, nisam više u modi, ne mogu da pratim šta se događa. To nije istina, jer čovek ako je suštastven sve prati, ali ne pristaje na sve.
Radmila Živković važila je i za jednu od najlepših devojaka bivše Jugoslavije. O tome koliko je teško lepoj ženi da traje, sa kakvim dilemama se borila sama sa sobom govorila je:
– Sa tom lepotom jesam, ako već govorimo o lepoti koja se vidi. Bitnija je lepota koja se ne vidi, iznutra je, ali koja isijava. I sa njom se razračunavam. Ne plašim se godina, jedino želim zdravlje sebi. Kada vam je misao zategnuta, to je važnije nego da vam je zategnuta koža. Danas je javna ličnost ostala samo javna. Tu, nažalost, nema ličnosti. Sve je javno. Javno je na izvol’te, na bezobrazluk, nepoštovanje, neznanje… Monstruozno je šta je danas javno. Nestalo je, nažalost, domaće vaspitanje. Ne znam da li postoji lek za to, čini mi se više ne. Porodica je uništena, roditelji ne znaju ni šta će sa sobom, a kamoli šta će sa svojom decom, pa im traže prečicu, a ona je ono što vide na malom ekranu, u tabloidnoj štampi. Tačno je da svuda postoje tabloidne ličnosti i takvi mediji, ali postoji i ona druga strana. Kod nas se ta strana gotovo izgubila. Nisam optimista da to može da se vrati. Nemam rešenje. Mogu samo da patim što je to tako.
Prkosna Radmila Živković do poslednjeg trenutka istrajavala je na svom životnom principu. Sećamo se sa kojom posvećenošću je brinula o članovima svoje porodice. Nosila je tu brigu sa sobom i na brojim premijerama, ali i dalekim gostovanjima.
Na matičnoj i scenama drugih pozorišta –Pozorište na Terazijama, Zvezdara teatar, Beogradsko dramsko pozorište… – ostvarila je dugački niz značajnih uloga. Poklonicima teatra posebno će ostati u sećanju njeno maestralno tumačenje Živke Popović u Nušićevoj „Gospođi ministarki”, u režiji Jagoša Markovića koja je gotovo dve decenije bila na stalnom repertoaru Drame Narodnog pozorišta u Beogradu.
Datum, vreme i mesto sahrane Radmile Živković biće naknadno saopšteni.
Vučić: Bravurozne role i maestralni talenat
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić istakao je u telegramu saučešća da je Radmila Živković svojim neverovatnim talentom i posvećenošću umetnosti obeležila najsjajniju epohu naše kinematografije i pozorišta.
„Njena strast prema glumi, bravurozne role i maestralni talenat da publici približi složene likove sa jedinstvenom dubinom i autentičnošću, na najbolji način su odražavali njen umetnički senzibilitet. Besprekorno i upečatljivo je umela da oživi likove iz svih sfera života, dajući glas njihovim emocijama i ličnim pričama, koje i danas pamtimo”, kaže se između ostalog u telegramu.
Selaković: Briljantna „Gospođa ministarka”
U telegramu saučešća koji je ministar kulture Nikola Selaković uputio povodom odlaska Radmile Živković, kaže se da je bila velika glumica i simbol jednog vremena.
„Sa podjednakim žarom nastupala je na scenama beogradskih pozorišta, ostvarila zapažene role na filmskom platnu i u televizijskim serijama a impresivnu karijeru krunisala brojnim zasluženim nagradama. Ipak, u srca svih nas koji smo imali čast da je gledamo u matičnoj kući – Narodnom pozorištu u Beogradu, zauvek će ostati urezana najviše po briljantnoj ulozi čuvene Živke Popović koju je u Nušićevoj ’Gospođi ministarki’ igrala skoro dve decenije. Živeće Rada zauvek u svima nama jer nećemo niti možemo zaboraviti njen lik i njena dela kojima je obasjavala kulturnu scenu naše zemlje”, kaže se još, između ostalog, u telegramu.
Goncić: Naša kultura izgubila važnu protagonistkinju
Direktor Narodnog pozorišta Svetislav Bule Goncić rekao je Tanjugu da je Radmila Živković bila jedna od najznačajnijih jugoslovenskih glumica i da je iza nje ostao ozbiljan umetnički opus koji sadrži uloge za pamćenje.
On je naglasio da je naša kultura izgubila važnu protagonistkinju.
„Radmila Živković se pridružila redu najznačajnijih glumica koje su igrale u beogradskim pozorištima, naročito u nacionalnom teatru. Ona je sada u društvu Ljubinke Bobić i Žanke Stokić. Jako mi je žao… Potresla me je njena smrt”, dodao je Goncić.
