Od 10 zemalja širom sveta u kojima su stope razdvajanja kućnog otpada najniže, sedam je u podsaharskoj Africi, dok su ostale tri Crna Gora, Albanija i Kosovo, navodi su najnovijem istraživanju Fondacije Lloyd’s Register sa podacima Galupa, preneo je danas Glas Amerike.
Na Kosovu se 84 odsto otpada ne odvaja, a u Crnoj Gori i Albaniji 78 odsto.
Sedam od 10 zemalja u kojima se kućni otpad skuplja, ali ne odvaja, nalazi se u istočnoj Evropi – to su Kosovo, Crna Gora, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Severna Makedonija, Gruzija, navodi se u istraživanju.
U prvih pet zemalja više od dve trećine svih domaćinstava sakuplja otpad, ali ga ne odvaja prvo. U tim zemljama postoji značajna prilika da se ljudima olakša odvajanje kućnog otpada kako bi se ostvarilo više sekundarnih koristi od povećanja reciklaže. Istočnoj Evropi trenutno nedostaje prilika za reciklažu, zaključuje se u studiji.
Na globalnom nivou, plastika i otpad od hrane su materijali koji ljudi najviše bacaju. Četiri od pet osoba to navodi kao najčešći materijal u svom kućnom otpadu.
Jedna od sedam osoba u svetu (14 odsto) živi u domaćinstvima koja spaljuju svoj otpad. To čini spaljivanje na otvorenom treći najčešći oblik odlaganja kućnog otpada, iza onog koji skupljaju komunalna preduzeća ili kada neko iz domaćinstva direktno odvozi đubre na deponiju.
Spaljivanje kućnog otpada ispušta ugljendioksid, kao i zagađivače koji su poznati kao večni, jer ulaze u lanac ishrane i izazivaju razne bolesti.
Paljenje otpada je rizik za bezbednost ljudi i na druge načine, uključujući slučajne požare i zagađenje zemljišta i vode, što dovodi do štete u poljoprivredi i ekoloških gubitaka. Mnoge zemlje izričito zabranjuju ovu praksu.
Spaljivanje đubreta rasprostranjeno je širom Afrike i delova Azije.
