Ljudske aktivnosti su odgovorne za najmanje dve trećine globalnih emisija metana, koje su tokom poslednje dve decenije povećane za 20 odsto, uprkos globalnim naporima za njihovo smanjenje. Jedan od osnovnih razloga povećanja emisija jeste i eksploatacija uglja.
Povećanje je prvenstveno uzrokovano rastom emisija iz eksploatacije uglja, proizvodnje i korišćenja nafte i gasa, uzgoja goveda i ovaca i razlaganja hrane i organskog otpada na deponijama.
Analiza „Globalni budžet za metan 2024“, koju je napravila međunarodna koalicija naučnika Globalni karbonski projekat (Global Carbon Project) otkriva da su ljudske aktivnosti sada odgovorne za najmanje dve trećine globalnih emisija metana.
Nivo atmosferske koncentracije tog gasa je 2023. godine bio 2,6 puta veći nego u predindustrijskom periodu i najveća je koncentracija u poslednjih najmanje 800.000 godina, prenosi Juronjuz.
„Ovaj trend ne može da se nastavi ako želimo da održimo klimu pogodnu za život“, naveli su istraživači u članku objavljenom uz izveštaj, upozorivši da bi to dovelo u pitanje ostvarenje cilja Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni, kao i ciljeve Globalnog obećanja o metanu koje je potpisalo 150 zemalja, čiji je cilj smanjenje emisija metana za 30 odsto do 2030. godine.
Metan je gas s efektom staklene bašte koji dolazi iz prirodnih izvora kao što su močvare ili iz antropogenih izvora čiji su uzrok ljudske aktivnosti, kao što su poljoprivreda i industrija fosilnih goriva.
Prema podacima nove analize, najveći izvor emisija metana je i dalje poljoprivreda, uključujući stočarstvo i pirinčana polja, sa 40 odsto udela u globalnim antropogenim emisijama metana. Slede sagorevanje fosilnih goriva (34 odsto), upravljanje otpadom (19 odsto) i sagorevanje biomase (sedam odsto).
Emisije su porasle u ovim sektorima zbog povećane aktivnosti u regionima u razvoju i intenzivirane eksploatacije fosilnih goriva.
Pet najvećih svetskih emitera metana su Kina (16 odsto), Indija (devet odsto), SAD (sedam odsto), Brazil (šest odsto) i Rusija (pet odsto).
Između 2020. i 2023. emisija metana je porasla za pet odsto, a najveći porast je zabeležen u Kini, južnoj Aziji i na Bliskom istoku.
„Čini se da su samo Evropska unija i možda Australija smanjile emisije metana iz ljudskih aktivnosti u poslednje dve decenije“, navodi se u dokumentu.
Iako se kratko zadržava u atmosferi, u prvih 20 godina nakon oslobađanja, ovaj gas zagreva atmosferu skoro 90 puta brže od ugljen-dioksida.
Smanjenje emisija metana je ključno za postizanje klimatskih ciljeva jer trenutno ne postoje tehnologije koje mogu direktno da uklone ovaj gas iz atmosfere.
