Roman Vasilenko za RTS: Kazahstan i Srbija na pragu unapređenja saradnje na još viši nivo

Zamenik ministra spoljnih poslova Kazahstana Roman Vasilenko kaže za RTS da Astana i Beograd imaju odlične odnose i da su na pragu da ih dovedu na još viši nivo, pošto se u novembru očekuje poseta predsednika te zemlje. Vasilenko napominje i da ima prostora da se unapredi ekonomska saradnja, ističući odbrambenu industriju i poljoprivredu. Dodaje da se radi i na kulturnoj saradnji, ali i na tome da se otvori direktan let između dve prestonice.

Uoči najavljene posete Srbiji predsednika Kazhstana Kasima Tokajeva, o odnosima dve zemlje, trenutnoj i potencijalnoj saradnji, učešću na Specijalizovanoj izložbi „Ekspo 2027“ u Beogradu i situaciji u Astani u Jutarnjem programu je govorio Roman Vasilenko

Gospodine Vasilenko, kako ocenjujete stanje političkog i ekonomskog dijaloga između Kazahstana i Srbije?

– Kazahstan i Srbija imaju odlične odnose, i mislim da smo na pragu da ih dovedemo na kvalitativniji novi viši nivo. Ono o čemu govorim jeste da su naši predsednici ove godine dva puta razgovarala telefonom. Dogovorili su se da se podigne nivo naše zajedničke komisije koju će voditi ministri Ivica Dačić i Serik Žumangarin.

U novembru očekujemo posetu našeg predsednika Beogradu. Ovo je što se tiče političkih odnosa. Kada je reč o ekonomskoj saradnji, mislim da trgovinska razmena raste, prema našoj statistici, oko 100 miliona dolara godišnje. Prema srpskoj statistici, to je oko 400 miliona dolara godišnje. Čini mi se da je sve to još uvek na niskom nivou i zato mislim da ima mnogo, mnogo toga što možemo da uradimo zajedno da unapredimo saradnju, proširimo trgovinu.

U kojim oblastima naše zemlje imaju potencijal za proširenje saradnje?

– Jedna posebna oblast je odbrambena industrija, a već postoji dobar nivo saradnje sa kompanijama kao što je „Jugoimport“. Pored toga, poljoprivreda i uzgoj i semenarstvo. Srbija ima odlično iskustvo u tome, a poljoprivreda je jedna od oblasti u kojoj možemo veoma dobro da radimo zajedno.

Oko 10 ili 11 dokumenata priprema se za potpisivanje do posete našeg predsednika, počev od saradnje između istraživačkih instituta, univerziteta, poreskih organa, razmeni informacija. Sve ovo se zasniva na, kao što sam rekao, odličnom razumevanju i saradnji naših lidera.

Kakva je situacija u kulturnoj i društvenoj sferi?

– Pa, srećni smo što ovde u Beogradu imate ulicu Astana. Astana je ime naše prestonice. Tu je i bista Žambilu Žabaevu, jednom od naših najpoznatijih pesnika. Mi u Astani imamo Ulicu Nikole Tesle. Time se podiže svest o značaju kulturne saradnje.

U Kazahstanu je nešto ranije ove godine, na naš jezik prevedena i izdata knjiga, „Na Drini ćuprija“. Naša ambasada radi na prevođenju na srpski izbor pesama jednog od najpoznatijih pisaca. Želimo da se ljudi bolje upoznaju.

Srećni smo što od 2011. godine između naše dve zemlje postoji bezvizni režim, a znam da su naši predsednici razgovarali o otvaranju direktnog leta između Astane i Beograda. Moramo da radimo na tome i nadamo se da će se to možda dogoditi i da postanemo još bliži jedni drugima.

Kako se danas živi u Kazahstanu?

– Kazahstan je u proteklih pet godina prošao niz reformi pod predsednikom Tokajevom. Imali smo četiri paketa političko-ekonomskih reformi, povrh kojih je došla opsežna ustavna reforma. Ono što sada gradimo jeste pravedan Kazahstan, gde svako može da se oseća sigurnim da su mu prava zaštićena i da ima priliku da se ekonomski istakne, da ima pristojno obrazovanje, pristojnu zdravstvenu zaštitu.

Naša privreda raste poslednjih 25 godina. Imali smo pad 2020. u vreme pandemije, ali sada raste, za 3, 4, 5 odsto godišnje, očekujemo da će se nastaviti. Inflacija je, nažalost, bila veoma visoka zbog rata u Ukrajini i uticaja na kazahstansku ekonomiju, iako mi nemamo ništa s tim, ali smo pogođeni jer smo sused Rusiji.

Vaš predsednik Tokajev imao je nedavno obraćanje naciji. Kratka poruka?

– Kratka poruka je da moramo učiniti više da poboljšamo uslove za privatna preduzeća, privatnike. Reformisaćemo poreski zakonik, još više ćemo digitalizovati našu ekonomiju, stvaraćemo centar digitalne izvrsnosti i razvijaćemo ljudske resurse.

U poslednjih nekoliko godina Kazahstan je pozvao više od 20 stranih univerziteta da osnuju svoje filijale kod nas i želimo da se ta saradnja nastavi. Moramo imati obrazovanije stanovništvo. Stopa pismenosti je 99 odsto, ali treba više da se uradi u pogledu višeg i specijalizovanog obrazovanja, to je bio fokus obraćanja predsednika.

U vremenima krhke globalne bezbednosti, kakav je pristup Kazahstana održavanju stabilnosti u svetu?

– Kazahstan je zemlja koja se graniči i sa Rusijom i sa Kinom. To su ogromne zemlje, naši veliki susedi, ali još od naše nezavisnosti odlučili smo da ono što treba da uradimo u spoljnopolitičkom smislu jeste izbalansirana i pragmatična spoljna politika, sa prioritetom na uzajamnom poštovanju i obostrano korisnim odnosima sa svima. Kao rezultat toga, Kazahstan trenutno nema napete ili loše odnose ni sa jednom zemljom na svetu. Tako je već 32 godine naše nezavisnosti i siguran sam da će se tako nastaviti.

Mi smo inicirali Kongres poglavara svetskih i tradicionalnih religija. Održava se u Kazahstanu i okuplja poglavare hrišćanstva, pravoslavne, katoličke, i protestantske, islamističke, budističke religije. To je još jedna oblast u kojoj intenzivno radimo na dijalogu među religijama u svetu.

Postoji još mnogo primera šta Kazahstan pokušava da uradi na međunarodnom planu. Podržavamo Povelju Ujedinjenih nacija, principe Povelje Ujedinjenih nacija, pre svega teritorijalnog integriteta država i poštovanje suvereniteta država kao osnove naših odnosa.

Srbiju očekuje Ekpo 2027 u Beogradu. Možete li da podelite sa nama iskustvo sa Astanom 2017?

– Pa, Astana 2017 je bila uspešna. Imali smo četiri miliona posetilaca, uključujući 650.000 stranih turista koji su posetili Astanu tokom tri meseca tog događaja. Bilo je veoma interesantnih diskusija i razmene iskustava. Pozajmili smo neke od ideja i sada ih sprovodimo. Ono što je važno za vas jeste da morate da imate na umu da iskoristite sve što preostane nakon što se Ekspo završi.

Mi sada imamo muzej energije budućnosti, u bivšim paviljonima imamo Poslovni centar Astana, gde je Međunarodni finansijski centar Astane, IT univerzitet i mnoge druge institucije.

U Beograd treba da dođe KazakhEkspo Congress, kompanija odgovorna za izložbe, i da o našem učešću razgovaramo sa srpskim partnerima. Ova važna izložba ukazaće na Balkan, Beograd. Srbija je ekonomska sila u regionu i mislim da će imati veliku korist od izložbe. Meni se sviđa i tema koju ste izabrali, to je nešto što svi treba da podržimo jer sportu i muzici nisu potrebni prevodi, tumačenja, svi razumeju taj jezik.

Očekujemo predsednika Tokajeva u novembru. Hvala vam na intervjuu

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Prava Pekara počinje sa radom u Smederevu!

Radno vreme objekata je od 06 do 18

Očekujemo Vas!