Populacija najugroženija polno prenosivim bolestima u Srbiji su mladi i adolescenti uzrasta 15–24 godine
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je juče na povećan rizik od polno prenosivih infekcija kao i od neželjene trudnoće zbog smanjene upotrebe sredstava za kontracepciju među mladima.
Prema izveštaju koji je uradila SZO, skoro trećina adolescenata (30 odsto) prijavila je da nije koristila ni kondom ni kontraceptivnu pilulu pri seksualnom odnosu, odnosno da je između 2014. i 2022. godine udeo seksualno aktivnih mladih ljudi koji su koristili kondom prilikom seksa pao sa 70 na 61 odsto među mladićima i sa 63 na 57 odsto među devojkama.
Prema poslednjem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u 2022. godini prijavljivanje bolesti koje se prenose polnim putem je povećano u odnosu na period tokom pandemije virusa korona. Poseban značaj, kako napominju iz „Batuta”, posvećuje se rastu broja asimptomatskih polno prenosivih infekcija, posebno HIV infekcije i polne hlamidijaze, koje se mogu registrovati samo redovnim testiranjem stanovništva na polno prenosive bolesti. Populacija najugroženija polno prenosivim bolestima, prema izveštaju, jesu mladi i adolescenti uzrasta 15–24 godine, zatim muškarci koji imaju seksualni odnos s muškarcima i osobe koje se bave seksualnim radom. „Velike migracije ka Evropi i u Evropi, posebno usled rata u Ukrajini, zahtevaju pojačan nadzor nad polno prenosivim infekcijama kod migranata. U regionu srednje Evrope, kome pripada i naša zemlja, kod pojedinih društvenih grupa seksualno prenosive bolesti pokazuju uzlazne trendove u poslednjih nekoliko godina. Taj porast je naročito izražen kod adolescenata, kao i kod muškaraca. Adolescenti koji češće seksualno eksperimentišu u uzrastu 18–25 godina takođe češće obolevaju od hlamidijaze”, navedeno je u izveštaju.
Hlamidija je polno prenosiva bolest koja se prenosi među seksualnim partnerima. Najčešće prolazi asimptomatski kod 50 odsto muškaraca i 70 odsto žena. Nedijagnostikovana i nelečena infekcija hlamidijom kod žena dovodi do nemogućnosti začeća (sekundarni sterilitet), pa lečenje hlamidijaze sve više dobija na društvenom značaju zbog uticaja na poboljšanje demografske slike. Takođe, hlamidija se kod porodilja može preneti na novorođenče u toku porođaja. Zato je neophodno nastaviti skrining programe hlamidijaze kako bi se terapijsko lečenje blagovremeno započelo, a komplikacije infekcije pravovremeno sprečile.
Epidemija sifilisa u populaciji muškaraca koji imaju seks sa muškarcima nastavlja da bude javnozdravstveni problem od značaja i u 2022. godini, kao i prethodnih godina.
U poslednjih 10 godina na teritoriji Srbije, prema izveštaju „Batuta”, registrovan je porast obolevanja od sifilisa, kao i broja dijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, obolevanja i umiranja od AIDS-a, a smanjenje broja registrovanih slučajeva gonoreje i polne hlamidijaze. Na teritoriji grada Beograda registruju se generalno znatno više stope obolevanja od bolesti koje se prenose seksualnim kontaktom u odnosu na stope registrovane na nivou cele zemlje. Tokom 2022. među osobama sa dijagnostikovanim bolestima koje se prenose seksualnim kontaktom registrovan je znatno veći udeo muškaraca, kao i osoba uzrasta 20–39 godina.
Regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge ocenio je da „sveobuhvatno seksualno obrazovanje prilagođeno uzrastu i dalje je zanemareno u mnogim zemljama, a tamo gde je dostupno, poslednjih godina sve je više na udaru na osnovu lažne premise da podstiče seksualno ponašanje”, preneo je Tanjug.
Glavni autor izveštaja SZO Andraš Kelto sa Univerziteta u Galveju u Irskoj rekao je da obrazovanje mora da bude više od pukog pružanja informacija i predložio da se otvore „sigurni prostori” za mlade kako bi razgovarali o svim pitanjima u vezi sa intimnim odnosima, preneo je Euraktiv.
„Vlade, zdravstvene i obrazovne vlasti i organizacije civilnog društva trebalo bi da im pomognu da razviju ključne životne veštine uključujući i transparentnu komunikaciju i donošenje odluka bez osude”, dodao je on.
Osim obrazovanja tinejdžera, potrebna je finansijska i politička podrška za razvoj snažnih programa obrazovanja o sigurnijem seksu, dodala je SZO.
Studija iz 2022. koju je naručio Komitet Evropskog parlamenta za ženska prava i ravnopravnost polova (FEMM), takođe je istakla potrebu za ulaganjem u nastavnike i osoblje koji rade u školama. Prema FEMM komitetu, institucije EU treba da obezbede sredstva za promovisanje seksualnog obrazovanja i razmenu najboljih praksi između država članica. Kako je navedeno, primer je Katalonija, u kojoj su škole uvele pilot-program seksualnog i emocionalnog obrazovanja za svu decu uzrasta od tri do 15 godina. „Imamo dokaze, alate i strategije za poboljšanje ishoda seksualnog zdravlja adolescenata. Ono što nam je potrebno jeste politička volja i resursi da se to ostvari”, rekla je Margret de Luz sa Univerziteta Utreht, jedna od koautora izveštaja.
Dodaje se da je seksualno obrazovanje obavezno u 19 zemalja EU, kao i da je u mnogim grupisano zajedno sa obrazovanjem o seksualnoj orijentaciji i rodnim ulogama, navela je Evropska komisija.
