Laćarak je najveće selo u Srbiji. Poznati su kao dobri domaćini, ali i kao humane komšije. Da se pomogne kad god zatreba, u kraju je, kažu, tradicija, i to se prenosi sa starijih na mlađe.
Znao je da rođendan neće zaboraviti, ali nije očekivao celo društvo iz Karađorđeve ulice i takav poklon. Sad u svom lepomobilu kako ga je nazvao Goran sam može i do prijatelja i do prodavnice.
“Sam čin je predivan što su se dogovorili, a kamoli što su uzeli što su skupili pare i kupili. Znači mi sve nisam kući, družim se socijalizovan, prevelika sreća, komšije su drugari, braća”, kaže Goran Durać iz Laćarka.
„Odrasli smo zajedno, znamo se dugi niz godina, sa nekima je išao u školu, od nekih je stariji, hteli smo da mu pomognemo, da bude deo zajednice, da mu olakšamo”, navodi Darko Mirnić iz Laćarka.
Jovana Divljak iz Laćarka dodaje: „Komšija je sve, trudimo se da održimo prave vrednosti, porodične vrednosti, tu smo jedni za druge, u dobrom u lošem, uvek jedni za druge”.
Ceo kraj i selo bilo je i uz Mariju i devetogodišnju Nađu, kojima je u požaru krajem maja izgorelo sve. Od humanitarnih akcija do moba, udruženi obnovili su im dom.
“Tri meseca unapred nam je platio stan da ne bi bili napolju, neko je doneo garderobu, drugi su se javljali doneli jastuke, jorgane da možemo da se pokrijemo, sudove da imamo iz čega da jedemo jer stvarno ništa nismo imali. Za mene je komšiluk svetinja, oni su mi porodica druga”, naglašava Marijana Nikolić iz Laćarka.
“Dolazili su kad je ko stigao, ko zna da zida, ko je mogao da donese cigle, ko zna da betonira, prolazili su ljudi koji ne znaju da grade, ostave gajbu piva za mobu ostave soka, vode ladne, ko je mogao plati na građari materijala, ko šta zna to je i radio”, rekao nam je Darko Ilić iz Laćarka.
Dimitrije Delić, iz Udruženja ,,Kiki i komšije,, Laćarak navodi: “Došli smo sa drugog gradilišta na ovo da završimo pošto postoji mogućnost nevremena da ljudi imaju nameštaj da ne bi propadalo, mi smo svi meštani družimo se pomažemo jedni drugima”.
Zbrinuli su u Laćarku i majku sa četvoro dece, starijima cepali drva istovarali kukuruz, kuvali donatorski pasulj. Udruženi u pomoći, udruženi u udruženju.
“Mnogi meštani su u njemu i nama je osnovni slogan tog Udruženja da je komšija najpreči rod”, ističe Dimitrije Delić, iz Udruženje ,,Kiki i komšije,,.
Za podmladak uredili su i dečje igralište, imaju i skladište za stare stvari, majstore svih profila, uzorne i skromne komšije otvorenog srca.
