Stalni i sve veći rast ljudske populacije vodi prema naseljavanju novih područja i nastavku intenzivne urbanizacije. Gradovi su već prenaseljeni, što dovodi do potrebe za širenjem u netaknute predele. Ovi prostori, koje trenutno naseljavaju divlje vrste flore i faune, suočavaju se sa sve većim pritiskom.
Istraživanja Univerziteta u Mičigenu ukazuju na to da će do 2070. godine više od polovine Zemljine površine iskusiti povećano preklapanje između ljudskih populacija i divljih životinja, što može imati dalekosežne posledice. Preciznije, veliki broj ljudi živeće u neposrednoj blizini ili direktno u staništima divljih životinja, prenosi Energetski portal.
Kako se navodi, preklapanje će se povećati na oko 57 odsto globalnih površina. Jedan od primera gde već postoje značajna preklapanja jesu Kina i Indija, a očekuje se da će se ono dodatno povećati.
Na udaru u budućnosti, biće šume u Africi i Južnoj Americi bogate biodiverzitetom. Međutim, ono što zabrinjava jeste da ova područja nastanjuju mnoge ugrožene vrste koje će se naći dodatno pod pritiskom usled prisustva ljudske populacije.
Govoreći o Južnoj Americi, procene su da će se bogatstvo sisara smanjiti za 33 odsto, vodozemaca za 45 odsto, reptila za 40 odsto i ptica za 37 odsto. U Afici, populacija sisara mogla bi da bude smanjena za 21 odsto, a ptica 26 odsto. Ovakav negativan uticaj na biodiverzitet dovešće do ozbiljnih posledica i kada je reč o ekosistemima i ljudima.
Objašnjavajući na konkretnom primeru, istraživači su naveli da ptice koje se hrane insektima igraju ključnu ulogu u poljoprivrednim ekosistemima smanjujući populaciju štetočina. Međutim, više od dve trećine poljoprivrednih zemljišta koja će doživeti povećano preklapanje sa divljim životinjama do 2070. godine, izgubiće ove vrste ptica, što može da utiče na povećanje broja štetočina i smanjene produktivnosti useva.
Pored toga, lešinari poput hijena takođe imaju značajnu ulogu u smanjenju širenja bolesti kao što su besnilo ili goveđa tuberkoloza i to čišćenjem otpada iz urbanih područja. Zbog toga što se neretko smatraju nepoželjnim životinjama i progone se, može da dođe do negativnih posledica po ljudsko zdravlje.
Kako se preklapanje između ljudi i divljih životinja povećava, strategije zaštite prirode moraju da se prilagode novim izazovima. Tradicionalni pristupi, kao što je uspostavljanje strogo zaštićenih područja, sve su teže ostvarivi, posebno kada za to podrazumevaju preseljenje lokalnih zajednica.
Zbog toga će buduće metode morati aktivno uključiti lokalno stanovništvo, uzimajući u obzir njihove potrebe i prava. To bi moglo da uključi stvaranje stanišnih koridora ili privremenih zaštita tokom kritičnih perioda za divlje vrste. Istraživači zaključuju da pravovremeno planiranje može da omogući održiv suživot između ljudi i prirode, očuvanje biodiverziteta i smanjenje sukoba.
