Promena temperature u prostoru u kome su smešteni lekovi može dovesti do toga da lek promeni svoje svojstvo. Gošća Dnevnika, Slađana Panajotović iz Farmaceutske komore, upozorava da je najvažnije da imamo informaciju na koji način da čuvamo svoje lekove i da se maksimalno potrudimo da obezbedimo adekvatne uslove skladištenja.
Visoke temperature mogu uticati na stabilnost pojedinačnih doza, tableta, kapsula, preparata za topikalnu primenu odnosno mazanje na koži, navodi gošća Dnevnika RTS-a.
„Dobra proizvođačka praksa u fabrikama obezbeđuje da u ruke naših pacijenata dolaze vrlo kvalitetni lekovi. Proizvođači se potrude da to bude adekvatan lek za njihova oboljenja, međutim i na samom pakovanju leka je navedeno u kojim uslovima čuvati te lekove“, navodi Slađana Panajotović.
Najčešće stoji podatak da se lekovi čuvaju na temperaturi do 25°C ili u režimu hladnog lanca na temperaturi od 2°C do 8°C, dakle u frižideru. Lekove treba čuvati na suvom, tamnom mestu, daleko od izvora toplote (udaljeno od šporeta, od prozora kroz koji prodire svetlost, udaljeno od kupatila zbog vlage).
Dejstvo leka na ekstremnim vrućinama
Termoregulacija je proces kojim naš organizam nastoji da ćelije zadrže optimalnu funkcionalnost. Promena metabolizma može da se odrazi i na to kako ćemo reagovati na lek, napominje Panajotovićeva.
„Možda lekovi koji se koriste za visok krvni pritisak, dakle antihipertenzivi, mogu podstaći dijareju. Zatim, lekovi koji se koriste kod bolesti centralnog nervnog sistema mogu jako uticati na proces termoregulacije. Mogu takođe uticati na proces znojenja. Ukoliko se nedovoljno znojimo, možemo se pregrijati ili pak lek može dovesti do toga da znojenje bude pojačano“, objašnjava farmaceutkinja.
Zato je potrebno da vodimo računa o svakom leku koji koristimo u terapiji, posebno o lekovima koji su hormonski, zatim lekovima za povišen krvni pritisak, centralni nervni sistem, antibiotika, probiotike i tako dalje.
U ovim vrelim danima neki lekovi koji nam inače ne škode na neki drugi način zbog temperature, kada izađemo na sunce i zbog UV zračenja, može doći do nekih alergijskih reakcija.
„Ukoliko naša koža upije UV zrake, može doći do efekta fotosenzitivnosti. Bilo da smo popili lek ili namazali lek, alergija je direktno povezana sa dejstvom leka i manifestuje se i kroz pojavu crvenila, svraba, plikova, i zapravo je nešto što može trajati i više dana u nizu. Zato je važno adekvatno se oblačiti, izbegavati izlaženje u najtoplijem delu dana, kada su i indeksi UV zračenja najviši, koristiti šešire, zaštititi lice, jer najizloženiji delovi su zapravo oni koji mogu dobiti opekotine“, ističe gošća Dnevnika.
Voda idealan napitak tokom leta
Izbegavanje alkohola, ne samo u kombinaciji sa lekovima, već i kada su ovako visoke temperature je glavna preporuka lekara i farmaceuta. Skokovi mogu izazvati probleme, posebno ako su od grejpfruta, jer mogu imati negativnu interakciju sa lekovima.
„Pacijenti ponekad pitaju da li će velika količina vode razblažiti lek, da li će ublažiti efekt leka? Neće. Jednostavno, to se neće desiti“, naglašava Slađana Panajotović iz Farmaceutske komore.
