Čak 73 odsto njih glasalo je prošlog decembra na parlamentarnim i lokalnim izborima, a sličan procenat bi izašao na birališta i sledeće nedelje, pokazao novi izveštaj KOMS-a

Svaka druga mlada osoba planira da se iseli iz Srbije, a svoju budućnost pre svega vidi u zemljama Zapadne Evrope, odnosno SAD i Kanade – tek četiri odsto mladih planira da se iseli u Rusiju, a za nijansu veći procenat u zemlje regiona. Viši životni standard i dostojanstveniji život glavni su razlozi zbog kojih bi se mladi odselili iz zemlje, a na trećem mestu je važnost boljih javnih usluga. Nešto više od polovine mladih u našoj zemlji, uzrasta od 15 do 30 godina, živi u roditeljskom stanu, sopstveni krov nad glavom ima svega petina mladih, a isti procenat njih živi u iznajmljenom stanu. Iako se većina nalazi u procesu obrazovanja, zabrinjava podatak da čak 45 odsto njih nema nikakvu zaradu, a od onih koji su zaposleni svega 37 odsto radi na „neodređeno”, dok skoro petina mladih nema nikakav ugovor o radu, tj. radi na crno, pokazalo je najnovije godišnje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pod nazivom „Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2024. godinu”.

Studija koja je urađena na reprezentativnom uzorku od 1.210 ispitanika, starosti od 15 do 30 godina i prezentovana povodom 12. avgusta, Međunarodnog dana mladih, takođe je pokazala da mladi kao najveće probleme svoje generacije vide obrazovni sistem, sistem vrednosti, kao i nedostatak demokratije i pravde.

Kako je istakla Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a na jučerašnjoj konferenciji za novinare, podaci iz ovogodišnjeg izveštaja ruše mitove o apolitičnosti mladih – čak 73 odsto njih glasalo je prošlog decembra na parlamentarnim i lokalnim izborima, a sličan procenat njih izašao bi na glasanje i sledeće nedelje ukoliko bi se oni održali. Međutim, najveći broj njih nije aktivista nijedne političke partije, a četiri od pet mladih osoba ne veruje nijednom političaru. Imaju umereno poverenje jedino u nauku i naučnike, a najmanje poverenja imaju u političke institucije. Više od polovine ispitanika smatra da politički sistem u Srbiji uopšte ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke, a 82 odsto mladih nema poverenja u izborni sistem.

Poverenje u demokratiju poraslo je u odnosu na prošlu godinu, pa sada 39 odsto mladih veruje da je to najbolji oblik vladavine, dok se svega petina mladih opredeljuje za monarhiju. Iako blago, opada i broj mladih koji veruju da je Srbiji potreban jak lider i vođa, a diskretno se popravlja i imidž Evropske unije u očima – isti procenat mladih (39 odsto) jeste za, odnosno protiv ulaska Srbije u porodicu evropskih naroda, dok je svaka peta osoba neodlučna. Na spoljnopolitičkom planu, Istok je popularniji od Zapada, 58 odsto mladih ne podržava članstvo Srbije u NATO, dok petina njih podržava neki oblik saradnje.

Kada je u pitanju odnos prema Kosmetu, skoro 32 odsto mladih podržalo bi povratak kontrole nad severnom srpskom pokrajinom spoljnim sredstvima, dok je pre samo tri godine podrška ovoj opciji iznosila 18 procenata. U ovom trenutku, 49 odsto mladih podržava obavezno služenje vojnog roka, dok se 43 procenta protivi nošenju uniforme.

Više od polovine mladih opravdava nasilje

„Najzabrinjavajući podatak iz ovogodišnjeg Alternativnog izveštaja glasi da je u velikom porastu broj mladih koji opravdava nasilje – čak 52 odsto njih smatra da se može naći opravdanje za nasilje, što predstavlja skok od čak deset procenata u odnosu na prošlu godinu. To u statističkom prevodu znači da od polovine školskog razreda polovina učenika smatra da za nasilje postoji opravdanje, što mora da predstavlja alarm svim profesionalcima koji se bave mladima. Iako značajan porast mladih koji opravdavaju nasilje možemo da tumačimo majskim tragedijama koje su se desile prošle godine, ovako visok procenat onih koji nasilje pravdaju nasiljem nismo imali u poslednjih osam godina, od kada radimo ovo istraživanje”, upozorila je Gordana Adamov iz KOMS-a.

Dobra zarada najbitnija za odabir zanimanja

„Iako podaci Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je nezaposlenost mladih duplo smanjena u odnosu na 2017. godinu, kada smo izdali prvi ’Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji’, i u ovom trenutku iznosi 72.269, podaci iz našeg istraživanja govore da čak 72 odsto mladih nije na ’birou’, jer ne vide ovu instituciju kao mehanizam zapošljavanja. Brojke takođe govore da čak 61 odsto njih ne radi u ’struci’, tj. u profesiji za koju se školovalo, a čak četvrtina mladih na posao čeka duže od dve godine. Mada čak 98 odsto mladih smatra da je plata veća od 80.000 dinara dovoljna za normalan život, manje od trećine njih ima ovu zaradu, što znači da čak dve trećine mladih ne zarađuje dovoljno za normalnu egzistenciju. Na pitanje šta im je najvažnije prilikom odabira zanimanja, najveći broj njih odgovara – dobra zarada, ali mladi visoko vrednuju i mogućnost napredovanja, kao i međuljudske odnose u radnom kolektivu. Svesni situacije na tržištu rada i neusklađenosti njihovog obrazovanja sa potrebama poslodavaca, čak 85 odsto mladih spremno je da se prekvalifikuje”, istakla je Miljana Piljić.