Na osnovu većine merenih parametara, kvalitet vode u reci Gradac, koja protiče nadomak Valjeva, na svim lokacijama uzorkovanja može se svrstati u prvu klasu, odnosno vodu odličnog ekološkog statusa, saopšteno je na prezentaciji projekta „(SA)čuvajmo Gradac“.
Porast koliformnih bakterija se beleži samo na lokaciji Ćelije i u tom je delu Gradac II klasa vodotoka po mikro-biološkim parametrima.
Savet za čist vazduh Valjevo zalaže se za kontinualni monitoring da bi se dobila potpuna slika o kvalitetu vode, rečeno je na konferenciji za medije uz napomenu da bi pravi monitoring trebalo da se odvija makar kvartalno odnosno četiri puta godišnje, i to u dužem vremenskom periodu, najmanje od tri do pet godina, kako bi imali realne parametre koji govore kakav je kvalitet vode u Gradcu.
Projekat je sproveo „Savet za čist vazduh Valjevo“ kroz program „Heroji u zelenoj boji“, a finansijski ga je podržao USAID.
U sklopu prezentacije projekta, koji je realizovan u periodu od 1. maja do kraja jula, predstavljeni su rezultati analiza kvaliteta vode u zaštićenom predelu reke Gradac, koja je uzorkovana u maju i julu na četiri lokacije (izvorište Gradca, Ćelije, Šareno platno, brana Degurić) od strane akreditovane ustanove, Zavoda za javno zdravlje Valjevo. Osim rezultata kvaliteta površinske vode u Predelu izuzetnih odlika “Klisura reke Gradac”, prikazan je i video materijal koji je snimljen u okviru projekta.
Koordinator projekta „(Sa)čuvajmo Gradac“ Zorica Vuković podsetila je da je ovaj projekat izabran za realizaciju među 50 projekata iz cele zemlje, uz napomenu da su se konsultovali sa EKOD Gradac, od kojih su dobili saglasnost za realizaciju projekta u zaštićenom dobru – Predelu izuzetnih odluka klisure reke Gradac, površine 1.268 hektara a koje počinje na ušću Bukovske reke u Zabavu, sa leve strane je selo Leskovice, a sa desne selo Bačevci i završava se na Pločama kod fabrike vode (vodozahvata).
Master analitičar životne sredine Ana Đurđević je konstatovala da je dobra vest da je na sva četiri lokaliteta, za oba perioda uzorkovanja, voda klasifikovana kao voda prve klase, voda odličnog ekološkog statusa, što znači da je u njoj omogućen normalan život biljnog i životinjskog fonda, da se voda može koristiti za navodnjavanje, kao voda za piće uz minimalan tretman, što je, kako je naglasila, u svetu i kod nas sve ređi slučaj.
„Malo zabrinjavajuće i nešto na šta bi trebalo obrtatiti pažnju jeste količina fekalnih koliformnih bakterija – ešerihije koli koja je indikator fekalnog zagađenja životinjskog ili ljudskog porekla. Samo na osnovu ovog parametra Gradac je svrstan u II klasu kvaliteta voda. Potrebno je utvrditi razlog, da li to povećana urbanizacija, da li kvalitet voda odnosno reka na Divčibarama ili nešto drugo“, iznela je Ana Đurđević uz konstataciju da je dobro imati ove podatke u arhivi jer, kako je navela, to može biti pokazatelj početka mikrobiološkog zagađenja Gradca, što bi mogao biti ozbiljan problem imajući u vidu i podatak da se na tri mesta voda iz Gradca uzima kao voda za piće, bez ikakvog tretmana. Podaci govore da na skoro svim lokalitetima Gradac spada u vodu II klase što se tiče sadržaja mikroorganizama.
U ime upravljača EKOD Gradac Ognjen Krnetić priznaje da je imao strepnju kada je u maju rađeno uzorkovanje vode, jer je, kako kaže, očekivao da ubrzana gradnja na Divčibarama pokaže svoje rezultate na Gradcu.
Sa Divčibara ulazi Crna reka, koja se preko Bukovske uliva u Zabavu i dolazi direktno do Gradca. Na Divčibarama kanalizacija nije rešena kao što znamo, te je za očekivati da to da svoj rezultat. Zadnjih par godina, od 2020. na ovamo, je velik i pritisak na Gradac od strane turista iz cele zemlje, u vreme korone Gradac su otkrili prvo Beograđani, pa Vojvođani, zatim postoji farma krava, junadi u Kovačicama, iznad izvora Gradca su sela Bogatić i Lelić koja imaju septičke jame, štale, vodostaj je na biološkom minimumu ove godine, sve to zabrinjava. Međutim, u julu su rađena istraživanja koja su pokazala da su uz potočnu pastrmku i lipljana, prisutni i potočni rak i peš koji su indikatori jako čistih voda“, ukazao je Krnetić.
I dok je kvalitet vode u gornjem zaštićenom toku reke Gradac zadovoljavajućeg kvaliteta to se ne može reći za donji tok, od Vodozahvata „Ploče“ do ušća u Kolubaru. Ovaj deo Gradca je „napadnut“ urbanizacijom i „divljom“ gradnjom, te je iz tog razloga pre dvadesetak godina zaštićena zona reka, koja se tada prostirala do Berkove brane, skraćena do Ploča.
Od 2001.godine, od kada se uzrokuje voda, reka Gradac spada među najčistije evropske vodotokove.
Na površini od 1.268 hektara zaštićenog prostora živi 400 vrsta biljnog sveta, 240 vrsta gljiva, 38 vrsta vodozemaca i gmizavaca. Gradac je stanište vidre, potočne pastrmke i vrlo retke slatkovodne ribe paklare (Petromyzontes), vrsta koje opstaju isključivo u čistim vodama.
Institut za zaštitu prirode Srbije je 2001. godine stavio ovu reku pod zaštitu drugog stepena, što znači da je zabranjena „divlja“ gradnja, bespravna seča drva i svako drugo narušavanje ambijenta reke i njenih obala.
