Velike vrućine polako postaju jedan od vodećih uzroka smrti povezan sa nepovoljnim vremenskim prilikama.
Po poznatoj studiji objavljenoj prošle godine, a koja se odnosila na (tada) rekordno leto 2022. godine u Evropi, od posledica vrućina je, između 30. maja i 4. septembra 2022. godine u Evropi život izgubilo preko 61.000 ljudi. U Srbiji, procenjeni broj žrtava bio je 574, od čega su većinu činile žene, piše za Klima101 dr Ivana Sotirović sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Ali posledice vrućina ne mere se samo smrtima. Pored povećanog mortaliteta, toplotni ekstremi se povezuju i sa učestalijim posetama službama hitne zdravstvene nege i prijemima u bolnicu, nepovoljnim ishodima trudnoće i porođaja, kao i sa velikim povećanjem troškova zdravstvene zaštite.
Drugi efekti koje statistički podaci beleže su povećan broj sportskih oboljenja i povreda, kao i pojava negativnih psiholoskih efekata na pojedince.
S obzirom na to da je, tokom toplotnog talasa, ekstremnim temperaturama na čitavom području zahvaćena jedna velika populacija u kratkom vremenskom periodu, posledice toplotnog talasa predstavljaju svojevrsnu javno-zdravstvenu vanrednu situaciju i rezultiraju kaskadnim socio-ekonomskim posledicama.
Smanjena radna produktivnost ili gubitak radnog kapaciteta će imati nesumnjive ekonomske posledice. Tome se često dodaju izmenjene mogućnosti pružanja zdravstvenih usluga od strane zdravstvenih i interventnih službi, koje mogu da prate nestašice struje usled toplotnih talasa, poremećaj transporta ili vodovodne infrastrukture.
Ekstremna vrućina ima sposobnost da onesposobi naše prirodne linije odbrane od toplote – od kože do krvnih sudova
Toplota može uticati na zdravlje kroz različite direktne i indirektne mehanizme.
Naš organizam je evoluirao da najbolje radi u opsegu 36,5 – 36,9 °C. U zdravim uslovima, telo taj opseg održava termoregulacijom, bilo da se nalazimo u snežnoj oluji ili pustinji. Mozak i drugi organi sarađuju zajedno na tom zadatku.
Ali kada je telo izloženo ekstremnim temperaturama tokom dužeg perioda, ono gubi sposobnost kompenzacije, i postepeno svi mehanizmi koji su nam bili podrška, počinju da iščezavaju.
Naime, ljudsko telo konstantno pokušava da se oslobodi toplote koja je stvorena kao rezultat metabolizma u prirodnim, fizioloskim uslovima. Taj proces se odigrava stalnim emitovanjem toplote u spoljni svet preko kože, disanjem i znojenjem.
Nemogućnost oslobađanja te toplote usled različitih faktora okoline kao što su povišena spoljna temperatura, visoka vlažnost, slab vetar, odeća koja stvara prepreku blagovremenom gubitku toplote, predstavljaju zajedno kombinaciju koja dovodi do povećanja temperature tela i uslova koji favorizuju pojavu toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara.
Krvni sudovi će reagovati na ovaj toplotni stres preraspodelom krvi prema koži (tzv. vazodilatacijom), radi poboljšanog prenosa toplote od mišića do kože i spoljašnje sredine, i povećanim lučenjem znoja koji hladi telo, a potom isparava i uklanja toplotu. Hipotalamus, smešten u mozgu, kontroliše ove funkcije, primajući informacije od temperaturnih senzora na koži.
Međutim, ovi regulatorni odgovori zahtevaju od srca da pumpa jače i brže, povećavajući potrebu srčanog mišića za kiseonikom, što za ljude sa već postojećim kardiološkim oboljenjima može biti pogubna kombinacija, potencijalno uzrokujući ishemiju srca, infarkt i kardiovaskularni kolaps.
Pored hronično bolesnih, starih, dece i trudnica, posebno su ugroženi i radnici na otvorenom
Ova činjenica nas dovodi do prve i najugroženije populacione grupe koja oseća posledice toplotnih talasa, a to su pacijenti sa hroničnim kardiovaskularnim patologijama, kao i osobe starije životne dobi. Kako ovih pacijenata ima jako puno u populaciji, nekada i mala odstupanja od optimalne telesne temperature mogu da dovedu do potrebe za hospitalizacijom i povećanim potrebama za službama hitnih intervencija.
Pacijenti sa respiratornim problemima mogu biti naročito ugroženi usled dodatnog aero-zagadjenja koje prati skoro svaki toplotni talas. Ovakva kombinacija faktora je izražena u gradovima, gde se stvaraju takozvana „urbana ostrva toplote”, sa ekstremno visokim temperaturama u kombinaciji sa polutantima. Zajedno, oni predstavljaju hazard daleko veći nego svaki od ovih faktora pojedinačno.
Paralelno, izlaganje toploti i nemogućnost hlađenja organizma vodi do povećane produkcije znoja koja izaziva dehidrataciju, ukoliko se organizam adekvtno ne rehidrira. Dehidratacija dodatno opterećuje kardiovaksularni sistem i potencijalno dovodi do oštećenja bubrega.
Ovakav mehanizam oboljevanja je naročito opasan za radnike koji rade na otvorenom, koji nose tešku zaštitnu opremu, i nemaju mogućnost blagovremenog rashlađivanja i uzimanja tečnosti, a zbog opisa posla borave napolju u najnepovoljnijem periodu dana.
Dok srce počinje da radi sa smanjenom efikasnošću, smanjuje se dotok krvi i kiseonika u mozak i druge organe. Nedostatak kiseonika i smanjena zapremina krvi izazivaju nesvesticu, uobičajenu nuspojavu toplotnog udara.
Konačno, na 40 °C unutar tela, dolazi do denaturacije (uništavanja) proteina, koji su glavni gradivni elementi ćelija i tkiva, i posledične ćelijske smrti. Visoka telesna temperatura, ukoliko ostane neadresirana, u kombinaciji sa prethodno navedenim reakcijama organizma, dovodi do otkazivanja multiplih organa i fatalnog ishoda.
Kako bismo blagovremeno reagovali, potrebno je da simptome prepoznamo na vreme, mada je akcenat zaštite od toplote na prevenciji i praktičnom eliminisanju bilo kakvog izlaganja visokim temperaturama, koliko je u praksi moguće.
Ubrzan puls, nesvestica, vrtoglavica, mučnina, glavobolja, povraćanje, grčevi, prestanak znojenja u ekstremnim toplotnim uslovima bi odmah morali da budu razlog za zvanje službe hitne pomoći.
Potrebno je obratiti pažnju i na lekove koje pijemo tokom toplotnih talasa: neki od nas zahtevaju da se posebno zaštitimo od dnevnih vrućina
Upotreba alkohola, lekova i ilegalnih narkotika je povezana sa povećanom smrtnošću tokom ekstremnih vrućina. Mnogi obično prepisivani lekovi, kao što su opšti antiholinergici, antidepresivi, diuretici i opioidi, bi mogli da kompromituju fiziološke reakcije na regulaciju toplote.
To nikako ne znači da bi hronični pacijenti trebalo da se odreknu svoje prepisane terapije u ovakvim uslovima, već naprotiv, da uz redovnu terapiju obrate dodatno pažnju, praktikuju dodatni oprez i ne izlažu se nepotrebno toplotnom stresu, kao i da se sa svojim lekarima savetuju ukoliko koriste lekove koji potencijalno utiču na poremećaj termoregulacije.
Još jedna populaciona grupa koja je osetljiva na visoke temperature koju moramo da spomenemo su odojčad. Inače mala deca, a naročito odojčad, su izložena riziku zbog nezrelosti centra za termoregulaciju u hipotalamusu. Temperaturni ekstremi će u njihovom slučaju imati raniji i dramatičniji efekat, sa opasnim posledicama, a to je nešto na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju, iako je njima samima potencijalno komforno dok borave u ovakvim uslovima napolju.
Trudnice su takođe osetljiva populacija usled već povišene bazalne telesne temperature i bržeg pulsa, što ih direktno stavlja u grupu više senzitivnih na pregrevanje. Izlaganje visokim temperaturama u trudnoći može da ima negativne posledice i po majku i po bebu, izazivajući prevremeni porođaj.
Aktivno vežbanje i džogiranje značajno doprinosi zagrevanju tela, a to posebno važi za sportiste koji treniraju u previše vrućim uslovima. Aktivni mišići stvaraju mnogo toplote, da nekada u kombinaciji sa spoljašnjim faktorima, toliko ukupne toplote može da prevaziđe sposobnost tela da je izbaci, te neizbežno dolazi do pregrevanja. Možda bi najbolja preporuka za vežbanje napolju, vremenski, bila rano ujutru ili uveče, kada nismo izloženi direktno suncu i kada su temperature niže, uz obaveznu hidrataciju.
Nova istraživanja pokazuju da produženi periodi vrućina stvaraju kumulativni stres na ljudsko telo
Ali problem nije samo u aktuelnim uslovima koji važe u toku nekog konkretnog dana. Sve determinante zdravlja su izazvane klimatskim promenama i posledice po zdravlje ljudi će nesumnjivo biti pozamašne. Postoje razna istraživanja o uticaju hronične (trajne) izloženosti visokim temperaturama i vlažnosti vazduha, ali ono što je dokazano nam govori da produženi periodi dnevnih i noćnih povišenih temperatura stvaraju kumulativni stres na ljudsko telo, time povećavajući rizik od bolesti, naročito kod pojedinaca koji već pate od pojedinih hroničnih oboljenja.
Međutim, ovakvih istraživanja je za sada nedovoljno, usled rapidnih promena koje medicina tek sagledava, a koje su u vezi sa zagrevanjem predela koji su nekada bili umerene klime.
Sve veći udeo starijih osoba u populaciji i veća učestalost hroničnih nezaraznih bolesti kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, dijabetes, demencija, bolesti bubrega, te mišićno-skeletne bolesti, učinili su ljude sve ranjivijim na štetne efekte toplote.
Urbanim područjima sada nedostaje implementacija strategija za smanjenje nakupljanja i proizvodnje toplote što je posledica smanjenja zelenih površina i upotrebe neodgovarajućih građevinskih materijala, kao što su metalni krovovi, koji pojačavaju izlaganje ljudi prekomernoj toploti.
Medicinski radnici bi morali u bliskoj budućnosti da prilagode svoje protokole, planiranje i intervencije kako bi se prilagodili rastućem nivou izloženosti toploti, kao i iznenadnim porastom broja bolničkih prijema koji su povezani sa letnjim periodom. Sprovođenje praktičnih, održivih i isplativih mera na nekoliko nivoa, uključujući pojedinačne, društvene, organizacione, mogli bi efikasno da spreče gubitak zdravlja i života.
Kako ukazati pomoć u slučaju toplotnog udara?
Preporuke Svetske zdravstvene organizacije:
– Od ključne je važnosti da se toplotni udar shvati ozbiljno i da se reaguje brzo, jer kašnjenja mogu dovesti do teške komplikacije ili čak smrti.
– Pozovite hitnu medicinsku pomoć (za Srbiju 194)
– Pristupite agresivnom hladjenju i koristite sva raspoloživa sredstva da rashladite osobu dok čekate medicinsku pomoć. Olabavite ili uklonite svu nepotrebnu odeću. Odmah premestite osobu na senovitu ili klimatizovanu lokaciju i primenite hladne, mokre obloge ili peškire na telo. Koristite pakete leda ili ventilatore ako su dostupni, ili uronite u kadu sa hladnom vodom ako je moguće i bezbedno.
– Vršite konstantan nadzor ugrožene osobe sve dok pomoć ne dodje, i posmatrajte potencijalne znake poboljšanja ili pogoršanja.
Šta znamo, a šta ne znamo?
Dugoročne posledice po zdravlje koje sa sobom nose klimatske promene su tek tema kojom će se baviti nauka, dok je u Srbiji jedan deo lekara koji se bavi javnim zdravljem angažovan u ovoj oblasti.
Institut za javno zdravlje “Milan Jovanovic Batut” i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd su na svojim stranicama postavili predostrožnosti i preporuke, usput apelujući na gradjanstvo da se odgovorno ponaša za vreme toplotnih talasa. Sa druge strane, klinički lekari se u okviru svojih oblasti bave direktnim uticajem na zdravlje pojedinaca koji su se obratili za pomoć, ili stigli zbog potrebe za hitnom intervencijom.
Mi kao lekari uvek pretendujemo da unapredimo zdravlje pacijenata kroz eliminaciju primarnog uzroka i blagovremeno lečenje, dok je u ovom slučaju okidač bolesti mnogo kompleksniji i u vezi je sa mnogobrojnim spoljnim faktorima i predisponirajućim stanjima.
Ne postoji još uvek dovoljan broj udžbenika i priručnika o kumulativnim efektima na zdravlje pojedinca. Svi mi zapravo dodatno učimo u hodu, kako se promene dešavaju, a nova istraživanja o posledicama klimatskih promena na zdravlje pojedinaca i zajednice se objavljuju.
