Dunav je za Smederevce, oduvek imao veliki istorijski, kulturni i privredni značaj. Najlepše priče i slike, zabeležene su na ovoj reci koja pored Smederevskog priobalja protiče u dužini od 25 km.
Grad Smederevo je jedan od najvažnijih luka u Srbiji za prevoz robe, a prošle godine, nakon više decenija, u Smederevu su ponovo pristali turistički kruzeri. Da li Smederevo koristi sve potencijale Dunava“?
Više od 50 godina, jedan od najstarijih smederevskih alasa, ribari svakodnevno. Iako ih je sve manje u smederevskom kraju, alas Vasilije, uprkos godinama, ne odustaje.
Ako danas nisam bacio mrežu, ako danas nisam bio na vodi, kao da nisam živeo. To je moj život. Nema ništa lepše, ništa bolje, samo onaj ko zna, ko je osetio Dunav i Dunavske vrednosti, zna šta znači Dunav i biti pored njega, i kad duva vetar i kad greje sunce i kad je mraz, to je lepota”, navodi Vasilije Ranković, alas.
Kako za Vasilija, tako i za brojne druge sugrađanje, Dunav je više od reke. To je način života, inspiracija i najlepša priča. Stariji sugrađani rado pričaju mlađima o bezbrižnom detinjstvu pored ove reke.
“U sećanju mi je ostalo pet divnih regularnih plaža. Jedna od tih je Metalor, na ušću Jezave u Dunav. Druga je bila Veslački klub, treća, kao najpoznatija, najlepša plaža gde ste subotom i nedeljom imali po 2.000 ljudi, upravo je iza mene, vidite Adu. Imali smo vaterpolo klub, nešto što je nezamislivo u današnje vreme u Smederevu, 1958. mi smo imali vaterpolo klub. Danas se retko ko kupa u Dunavu, pogotovo ovi mladi ljudi”, ističe Nikola Tasić Cale, hroničar grada Smedereva.
Da je nekada bilo drugačije, i da su se znatno više koristili plovidbeni potencijali, potvrđuje i smederevski brodomodelar i poznavalac istorije rečnog brodarstva.
“Možda dva najlepša mesta su uklještena između 2 pruge. Ako krenemo od dunavskog keja koji je sagrađen još 1885. koji je bio dvesta metara dug, čak je bio pre beogradskog urađen, gde je za šest meseci iskipano 40.000 kubika zemlje, dovučen kamen iz Mađarske i ozidan kej, koji je bio reprezentativan u tadašnjoj Srbiji. Kasnijom industrijalizacijom mi smo dobili vagone, pretovaranje materijala, tako da od tog keja imamo nekih 50 metara, što je nekada bilo dvesta”, naglašava Zlatko Pajić, brodomodelar iz Smedereva.
Kao jedan od najvećih gradova u Srbiji na Dunavu, Smederevo nema funkcionalnu marinu, a pristan za turističke brodove, nalazi se pored industrijske luke. Prema najavama iz gradske uprave, uskoro će se rešiti i ti problemi.
“Na tom mestu, to je takozvani „Smederevski kej“, je planiran za turistički pristan”, kaže Dragan Krstić, načelnik odeljenja za urbanizam, gradjevinarstvo i investicije grada Smedereva. Nastavlja: „Mi sada raspolažemo, tj. ne mi, to je vlasništvo Agencije za upravljanje lukama, plovilo koje služi kao pristan i tu smo imali pristajanje većih brodova u prošloj godini, ali značajno će se to poboljšati izmeštanjem Stare luke uz centra grada jer praktično biće i vrlo primamljivo za sve turiste i brodove da pristaju na takvim mestima, jer svako ko tu izađe, praktično je u centru grada”.
Smederevo je jedna od najvažnijih luka u Srbiji za prevoz robe. U sastavu kineske kompanije HBIS, nalaze se Stara i Nova luka, gde se godišnje, obavi transport 2,5 miliona tona gotove robe i sirovina. Takodje, važna luka za ovaj deo Srbije i region je i luka „Tomi trejd“, koja je samo u prošloj godini izvršila pretovar preko 400.000 tona različite vrste robe.