Broj građana Srbije koji uopšte ne štede za gotovo 10 odsto je manji nego 2018. godine. Oko 70 odsto njih smatra da je ostavljanje novca na stranu izuzetno važno, ali da bi voleli da mogu da sačuvaju više novca. Tek četvrtina ispitanika zadovoljna je iznosom koji može da sačuva.
Prema istraživanju Erste grupe o štednim navikama naših građana, prosečna mesečna ušteđevina ili uložena suma ove godine iznosila je 5.516 dinara, što je manje nego u 2021, ali za oko 1.400 dinara više u odnosu na period pre sedam godina.
U kontekstu globalne ekonomske krize, formiranje fonda za teška vremena i hitne slučajeve se sasvim očekivano izdvojilo kao primarni motiv štednje (53%), dok je na drugom mestu stvaranje finansijskih rezervi za porodicu (45%). Fond za starije životno doba pravi 22 odsto anketiranih, a za obrazovanje i obuku svega pet odsto. Građane motiviše i čuvanje novca za odmor (23%), nabavku telefona ili televizora (11%) i veće kupovine poput automobila ili stana (10%).
Broj onih koji uopšte ne štede iz godine u godinu se smanjuje. Takvih je trenutno 43 odsto – gotovo deset odsto manje nego pre četiri godine. Najzastupljeniji štedni ili investicioni proizvod i dalje je životno osiguranje – koristi ga 13 odsto građana. Slede štednja po viđenju i oročena štednja sa 11, odnosno 8 odsto.
Međutim, dok svaki od navedenih proizvoda beleži blagi pad popularnosti od 2020. godine, sve je zastupljenija štednja u gotovini kod kuće ili u sefu, što praktikuje 32 odsto građana, čak 10 odsto više nego 2020. godine.
Zbog značaja koji ima na prosperitet pojedinca i čitavog društva, danas se velika pažnja posvećuje finansijskoj pismenosti. Na pitanje koja institucija treba da pruži informacije i znanja o finansijskim temama, 54 odsto građana odgovara da su to banke, što je za osam procenata više u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Izvorom informacija na temu finansija smatraju se i porodica (40%), mediji (32%), državne institucije poput Ministarstva finansija (30%) i škole (27%). Svega petina građana misli da su dobro informisani o finansijskim temama i bankarskim proizvodima uopšte. Na skali od jedan do pet oko 40 odsto ocenjuje svoje opšte znanje iz ove oblasti ocenom tri. Kada je reč o investicionim proizvodima koji nose određeni rizik, poput akcija, obveznica i fondova, oni su i dalje za veliku većinu nepoznanica – 84 procenta anketiranih je o njima slabo informisano ili potpuno neinformisano. I pored toga, trećina anketiranih ima pozitivno mišljenje o ulaganju novca u navedene proizvode, posebno u uzrastu od 15 do 34 godine. Ipak, mali procenat je spreman na rizik i eventualne gubitke – njih je osam odsto naspram 80 odsto opreznih.
U poređenju sa prethodnim istraživanjima, sada je veći procenat građana koji kažu da im se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine (45%). Da je ostala nepromenjena tvrdi 40 odsto anketiranih, a 10 procenata ocenjuje da je bolja nego što je bila.
Istraživanje Erste grupe o štednji ove godine se dotaklo i inflacije da bi se uvidelo u kojoj meri poskupljenje osnovnih proizvoda i usluga predstavlja udar na budžet potrošača.
Čak 57 odsto anketiranih odgovorilo je da su prilično ili veoma pogođeni rastom cena, a 87 procenata je primorano da smanji ličnu potrošnju mnogo, prilično ili pomalo.
Samo je dva procenta građana koje inflacija uopšte ne pogađa. Prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u Erste banci iznosi 18.500 evra, a oročenog depozita u dinarima preko 1,6 miliona dinara.
– Interesantno je istaći da je u poređenju sa prethodnom godinom zabeležen rast prosečnog dinarskog depozita za 140 odsto, što je veoma ohrabrujući podatak koji ukazuje na to da su zajednički napori Narodne banke Srbije i banaka na polju dinarizacije urodili plodom – kažu u toj banci.
Agencija za tržišna istraživanja IMAS internešenel sprovela je za Erste grupu istraživanje o navikama, ponašanju, stavovima, motivima i brigama koje građani Srbije imaju u vezi sa štednjom. Anketa je sprovedena na uzorku od 510 ispitanika starijih od 15 godina, koji mogu da koriste bankarske usluge. Osim u našoj zemlji, isto ispitivanje urađeno je i u Austriji, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj.
