Bajden protiv Trampa – obračun u Atlanti

Kada se debata, posle 90 minuta, završila, Bajden i Tramp su, ponovo bez rukovanja, otišli svako na svoju stranu, pokazujući, na trenutak, duboke podele u američkom društvu pred novembarske predsedničke izbore.

Prema prvim reakcijama, Tramp je bolje iskoristio nova pravila predsedničke debate, pa su glavni ljudi njegove kampanje Kris Lasivita i Suzi Vils odmah proglasili ”pobedu” uprkos činjenici da je Bajden odsustvovao iz Bele kuće nedelju dana kako bi se spremio za nastup.

Sličnog mišljenja je, javlja ”Njujork tajms”, i grupa demokratskih kongresmena, koja je, tokom debate, navodno, ćaskala o potrebi da ta stranka nađe novog kandidata.

”Imamo problem”, javlja Si-En-En citirajući neimenovane izvore iz Demokratske partije.

Bajden je nastup završio hvaleći se kako je počistio nered koji mu je ostavio prethodnik, odbacujući Trampove optužbe da je uticaj Amerike u padu.

Napao je Trampa zbog inflacije i obećao da će nastaviti borbu protiv inflacije, kako bi ljudi u SAD konačno predahnuli.

Tramp je pak Bajdena nazvao ”narikačom” koja svašta obećava a na kraju ne uradi ništa.

”Sve što radi jeste to da našu zemlju čini manje bezbednom tako što milioni i milioni ljudi nastavljaju da ulaze bez kontrole. Ni vojska ga ne poštuje. Ispali smo glupani u Avganistanu, nije zaustavio Izrael. Propadamo kao nacija, ali to neće trajati. Učinićemo još jednom Ameriku velikom”, zaključio je Tramp.

”Hajde da se ne ponašamo kao deca”, rekao je Donald Tramp pošto ga je Bajden izazvao da se takmiče u veštini vožnje, a zatim i na partiju golfa.

Bajden se, zatim, hvalio svojim golferskim sposobnostima, sve dok ih moderatori nisu prekinuli i usmerili da se koncentrišu na pitanje da li će, s obzirom na godine, moći uspešno da vode Sjedinjene Države.

Pitanje starosti oba kandidata u velikoj je meri uticalo na prilično mlak odnos Amerikanaca prema ovogodišnjoj trci za Belu kuću.

Popularnost oba kandidata je na prilično niskom nivou, obojica su jako stara i jako dobro poznata javnosti.

Ili, kako bi rekli Amerikanci: ”Ukoliko hoćete svežu krv, u ovoj trci je nećete pronaći.”

Dobri poznavaoci američkih debata sa kojima je RTS u kontaktu primećuju i razlike u slici koja se prikazuje gledaocima.

Običaj je da producent debate šalje signale TV kućama koje su članice takozvanog „pula Bele kuće“ koji po svom nahođenju odlučuju da li će na ekranu imati samo jednog ili oba kandidata.

Ovoga puta Si-En-En većinu vremena drži oba kandidata na ekranu kako bismo videli međusobne reakcije, što u izvesnoj meri skreće pažnju sa onoga što kandidat izgovara.

Donald Tramp uspeva da svako pitanje moderatora okrene na debatu o ilegalnim imigrantima, pa je tako na sličan način optužio Bajdena da je lošim potezima na granicama SAD izazvao inflaciju koja je uništila poslove koje tradicionalno rade Afroamerikanci i ljudi poreklom iz Južne Amerike.

”Izazvao je inflaciju… Pustio je milione ljudi preko granice i oni su sada oduzeli poslove Afroamerikancima. Radi se o 18, 19 ili čak 20 miliona ljudi… Još se ne vidi, ali uskoro ćete svedočiti najgorim događajima u američkoj istoriji”, upozorio je Tramp.

Bajden je odgovorio da su optužbe besmislene, te da je Tramp bez ikakve dileme ”najgori predsednik u istoriji SAD”.

Najdirektnije obraćanje nekog od kandidata usledilo je kod pitanja o brizi za decu koje je Tramp ignorisao i vratio se na pitanje o generalu kojeg je otpustio, a koji je potvrdio da je Tramp vređao ratne veterane.

„Ja sam ga otpustio, mnoge sam otpustio jer nisu dobro radili svoj posao, on je najgori predsednik u istoriji. Džo, jesi li ikada ikoga otpustio?“, rekao je Tramp preusmerujući pitanje.

Bajden se vratio u temu tvrdeći da je Tramp podigao poreze i vodio lošu politiku zaštite dece.

„Uništio si srednju klasu, nisi napravio nikakav progres sa Kinom“, obratio se Bajden direktno Trampu.

Ni u jednom trenutku istorije američke demokratije, debate nisu presudno uticale na ishod izbora. Tramp je, recimo, pobedio na izborima 2016. godine posle prilično kilavih razmena mišljenja sa Hilari Klinton.

Četiri godine ranije, očajan nastup Baraka Obame protiv Mita Romnija, takođe, nije mnogo pomogao republikanskom kandidatu, kao što slabo govorništvo mlađeg Džordža Buša nije uticalo na krajnji ishod trke protiv Ala Gora.

Čak ni gaf Ronalda Regana u debati sa Volterom Mondejlom 1984. godine nije koštao republikanskog kandidata pobede na izborima.

Još dalje u istoriji, Džon Ficerald Kenedi je očarao gledaoce u debati protiv Ričarda Niksona, ali su slušaoci radio prenosa masovno proglasili ovog drugog za pobednika.

Si-En-En je najavio da će debatu „preseći“ sa dva bloka reklama, što nije bio običaj kada je debatu organizovala Komisija za predsedničke debate i kada je debata u celini trajala 90 minuta.

Tokom ove pauze kandidati ne smeju da se konsultuju sa svojim timovima, a manjem broju novinara biće dozvoljeno da uđu u studio, pre svega fotografima koji će moći da naprave nekoliko snimaka bez ometanja kandidata.

Na društvenim mrežama analitičari primećuju da od 2016. SAD nisu imale takozvanu „građansku“ debatu gde pitanja postavljaju odabrani građani.

Uprkos otvorenim uvredama koje kandidati upućuju jedan drugom, za sada nema dobacivanja ili nadvikivanja, format se poštuje, stišavanje mikrofona je na momente moglo da se primeti, naročito kada jedan od kandidata krene da odgovara pre nego što mu moderatori javno daju reč.

Amerikanci koji budu glasali za Donalda Trampa glasaće, možda nesvesno, protiv američke demokratije, bio je žestok Džozef Bajden, optužujući rivala da su njegove pristalice nosile nacističke simbole.

”On je najgori predsednik u istoriji SAD. Debata je nepotrebna, nemamo o čemu da debatujemo – sve je upropastio”, odgovorio je Tramp.

Bajden je, istovremeno, rekao da je u trku za drugi mandat ušao samo kako bi sprečio da ljudi poput Trampa dođu na vlast, navodeći da Trampa čak ni njegov potpredsednik Majk Pens nije podržao.

Otprilike na pola debate utisak je da se neka očekivanja nisu ostvarila.

Predsednik Bajden je dobro koncentrisan iako mu glas zvuči hrapavo i promuklo za razliku od Trampa, koji govori kako smo navikli.

Bajden dobro i brzo reaguje na Trampove optužbe, obojica se ne libe da jedan drugog otvoreno nazovu „lažovom“ pa čak i „kriminalcem“.

Optužbe prelaze na lični nivo, od Trampovih opaski na račun Bajdenovog sina Hantera, do Bajdenove opaske da je Tramp „imao seks sa porno-zvezdom“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ratni zločinac kriv za smrt hiljada ljudi, rekao je Bajden, tvrdeći da se Rusija neće zaustaviti u Ukrajini, već će nastaviti osvajanja dalje na zapad.

”Šta mislite da će se desiti s tim članicama NATO-a?”, pitao je Bajden, od čijeg se nastupa očekivalo da ozbiljno poentira na ovom pitanju.

Tramp pak tvrdi da će, kada pobedi na izborima, okončati sukob u Ukrajini i pre nego što, krajem januara, uđe u Belu kuću.

Istovremeno, ozbiljno je kritikovao Bajdena zbog načina na koji je Ukrajini odobrio više od 200 milijardi dolara pomoći, pominjući ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kao ”najboljeg trgovca na svetu”.

Radimo na tome da okončamo sukob u Gazi, započeo je Bajden navodeći zašto se oko tog sukoba mora vrlo pažljivo postupati.

Tramp se vratio na Ukrajinu u svojoj reakciji rekavši da je Bajden dozvolio da SAD plaćaju za taj rat mnogo više od svojih saveznika dok ih je on tokom svog mandata naterao da za NATO plaćaju znatno više.

„Bajden se u ovom sukobu ponaša kao Palestinac, ali ga ni oni ne vole jer je loš Palestinac“, rekao je Tramp.

Prva oštrija i direktna razmena između kandidata nastala je kod pitanja o odnosu prema veteranima i njihovim pravima.

Bajden je optužio Trampa da ih je nazvao „tupadžijama i gubitnicima“ na šta je najpre Tramp oštro reagovao rekavši da to nije istina i da za to ima mnogo svedoka i da je reč o izmišljotini i podmetačini Bajdenove kampanje za šta bi Bajden morao da se izvini.

„Ne pada mi na pamet da ti se izvinjavam za bilo šta“, bio je direktan odgovor Bajdena Trampu.

Tramp je iskoristio početak sledećeg pitanja da ustvrdi da ga veterani vole mnogo više nego Bajdena.

I Donald Tramp i Džozef Bajden tvrde da je američka ekonomija procvetala za njihovih mandata, sudarajući se žestoko oko ključnih pitanja, koja ni njihovi prethodnici nisu uspevali da reše, poput zdravstvenog osiguranja.

”Ostavili smo mu nešto veličanstveno i uspeo je to da upropasti”, žestoko je počeo Tramp, tvrdeći da je Bajdenova administracija otvorila američke granice za imigrante, uključujući i kriminalce.

”Nasledili smo ekonomiju na ivici kolapsa. Nije bilo poslova”, odgovorio mu je Bajden, koji je bio vidljivo besan kada je Tramp pomenuo način na koji su se Amerikanci povukli iz Avganistana.

”Najsramotniji dan u istoriji SAD”, kako je Tramp opisao taj događaj.

Debata je počela bez rukovanja, kandidati su izašli svaki sa svoje strane i zauzeli mesta za podijumom gotovo bez ikakve interakcije.

Govornice su bliže nego što je to običaj kod debata koje organizuje nadstranačka Komisija za predsedničke debate, umesto izvoda iz američkog ustava pozadinu čini logo Si-En-Ena što čini da debata više liči na redovnu televizijsku emisiju nego na uobičajenu predsedničku debatu.

Format je drugačiji, pitanje se upućuje jednom od kandidata koji odgovara dva minuta na njega, da bi protivkandidat imao minut da iznese svoj stav, potom onaj koji odgovara ima minut da na to reaguje i na kraju moderatori mogu da dozvole još jedan minut protivkandidatu. Vrlo neobično.

Mikrofon je uključen samo onome ko ima reč.

Odsustvo publike i najavljeni reklamni blokovi svakako menjaju atmosferu u prostoru za debatu.